Opštinske novine

74

Београдске општинске новине

И зато с правом можемо тврдити да се Кнез Милош први почео у Србији бавити и станбеним питањима и још више и хишјеном станова и насел>а. Није му много шта успело али то се више може уписивати у грех недовољно спремним техничким стручњацима за решавање важних питања из уређења градова, а од лекара се у озо доба и у напреднијим земљама ретко по неко интересовао овим питањима, и* потпуно заосталом и неувиђавном варошком становништву, којз се опирало свакој реформи и ометало и одуговлачило извођење, па ипак Кнез Милош је имао и успеха. Из наведених примера очигледно је, да је врло рано још у првим почецима своје владавине Кнез Милош не само наређивао и натеривао да се в ароши дотерују и по новом плану изграђују, већ изгледа, да се чак ни куће нису смеле подизати, како и где је ко хтео, већ онако како би према плану вароши инжењери одредили. И ако прегледамо, како је те вароши уређивао Кнез Милош, не можемо, а да им не признамо добре хигијенске основе. Нзему су истина служиле за углед ,-немачке" вароши, али он је то комбиновао и са обичајима сељачког становништва насељеног у варошима. Свугде где се земљиште делило, давало се и с лица, а нарочито по дубини толико земљишта да се поред здраве и хигијенске куће могла подићи и лепа башга и воћњак. Највећа замерка би се могла учинити што је истеривао и куће за становање на улицу. Али доцније прилике су биле јаче оч свега и као што ћемо доцније вицети урасгењеч и уметањем, парцелисањем земљишта, подизањем зграда за становање по дубини дворишта, ова хигијенска основа потпуно се изменила и већ после неколико десетина година створени су тако тешки, нсхигијенски, односи да их је уопште врло тешко лечити, јер задиру у врло осетљиве имовинске односе и нарочито у варошима где је воло скупо земљиште. * Јоаким Вујић путовао је први пут по Србији 1826 и 1827. Из тога путовања настала Је његова књига ,,Путешествије по Србији". На жалост, ова је књига пуна песничких излива пишчевих, а мало описуТе стварне односе. "ВујиК је био у Београду, Смедерезу, Пожаревцу, Крагујевцу, Ћуприји, Јагодини, Чачку. Прошао ј *е кроз многе варошице и села, обишао доста манастира и старих градова, Али није много описивао народни живот и насеља. У додатку овим путешествијама, Р. Дединац^) описује Београд око 1826. Из тога описа вадимо ово неколико ре^ака: ,,Цела је I 1 ) Јоаким Вујић, Путешествије по Србији I Срп. Књиж. Задруга књ. 66, Б. — 1901, стр. 223,

београдска варош имала потпуно источњачки тип. Улице су у вароши биле врло тесне и кривудаве; ка Сави и Дунаву силазиле су врло стрмо. Све су биле калдомисане. Готово у свакоЈ' улици била је по једна чесма. — Куће су све грађене од слабог материјала (од дрвета и по једне цигле или ћерпича) и рђаво покривене ћерамидом. Дућани беху ниски, од дрвета, са шиндраним кровом у јако испалим стрехама, са ћепенцима. Ретко је над којим био још један мали, низак спрат. У вароши у шанцу за дуго су биле само турске куће. Срби су становали у њима као кирајџије." Јоакимов је спис више пропагандистички и писан, да би добио награде од Кнеза Милоша. Он пише да је тацашњи Београд могао имати око 4.500 домова са близу 30.000 житеља. Хвали београдску чаршију, која је била на старој великој пијаци да је ,,и с леве и с де-не стране с богатим терговачким и мајсторским дућанима накићена". 2 ) Гроцка 3 ) је имала до 140 домова , : от кој'их понајвише јесу дућани". Смедерево 4 ) има до 300 домова „от којих понајвишз јесу терговачки и мајсторски дућани, који су с различити европејски и восточно страни хеспапи напуњени". Пожаревац 5 ) ,,може имати до 25 домова, измежду кој'их по чаршији јесу многи терговачки и ма;'сгорски дућани, а изван чаршије имају домове работници и земљоделци." Велико Градиште 6 ) имало је до 200 домова, нзколико дућана, механа и симиџиница и сваке недеље вашар (пијачни дан). Ћуприја') је имала око 230 домова насељена више Турцима и Арнаутима него Србима. Јагодина 8 ) ј 'е имала око 230 домова с 200 дућана. Јоаким прича, да „знаменија достојно јест, да Јего Књажевско Сијатељство, Г. Милош, даје у 1овој вароши сопственим својим трошком три чесме правити, којих једна ће бити на пазаришту, друга на раскрсници у чаршији а трећа у вароши код камените ћуприје, и свака ће бити с две луле. Свиј'у ови чесми само један једини извор води се чак из Ђурђева Брда". Крагујевац по подацима Вујићевим 9 ) имао је 270 домова. Описује разне знаменитости, двор и надлештва, као и школу, цркву, али не пише ништа о самој вароши. Чачак 10 ) овог дова био је мала варош са око 120 домова ,,измежду којих понајвише дућани терговачки и мајсторски находе се".

2 ) Ј. Вујић, Путешествије стр. 27. 3 ) исти 43. 4 ) исти ст. 44. 5 ) исти ст. 49, 6 ) исти ст. 66. 7 ) исти ст. 124. 8 ) исти ст, 129. 9 ) исти ст. 161, 10 ) исти ст. 197. Д-р Стеван 3. Иванић

(Наставиће се)