Opštinske novine

\2*

Политичка хроника

91

које ће становништво од споразума, закљученог између Италије и Југосл;вије, осетити најблаготворније дејстзо. Са своје стране, ја саи обавестио господина претседника Стојадиновића о глвољним упутствима која су дата надлежним италијанским властима, што се тиче учеша и употребе српско-хрвзтско-словеначког језика и у погледу богослужења на истом овом језику. У преговорита и у закључењу наших споразума ми нисмо имали у виду само корист наших земаља. Напротив, ми смо такође желели допринети и стваран и непосредан удео безбедкости Европе, а на првом месту басена Јадранског Мора и наших суседних земаља, а које су за нас везане најужим везама. Фашистичка влада је дубоко уверена: да би се осигурала Европи она дуга периода мира, рада и реконструкције, која јој је апсолутно потребна, пре свега је неоЛходно да се земље које имају заједничке границе споразуму међу собом, установе узајамне односе поверења и сигурности, настоје уклонити сваки узрок конфликту, остваре стварне услове повереља и кооперације. У заједници Народа к!аз и у свима људским установама прве дужности указују се према суседима и прва је потреба да се живи у миру са својим ближњима. Фашистичка влада је уверена да ће развој добрих односа између Југославије и Италије допринети томе циљу тиме што ће на један практичан и конкретан начин допринети решењу проблема европског мира и безбедности. Срећан сам што су се у тој намери сусрелз воље наших двеју влада и што ми је било дано да у том циљу стварно и ефикасно сарађујемо са вашим одличним премијером г. др. М. Стојадиновићем са којим сам тако могао утврдити везе личног пријатељства. Југославија и Италија су вгћ данас на путу политике доброг суседства и сарадње. На тај пут ми полазимо са убеђењеМ и поверељем; чињгница, која ће ^— у то сам уверен — бити са задовољством примљена од свих који искрено и стварно желе мир у Европи. Са наше стране ми желимо да наше одлуке и наши споразуми утичу и на друге народе као један прикер добре воље, реализма и оног духа узајамног разумевања и солидарности који је дозволио Југославији и Италији да се споразумеју и утврде између себе везе за које желимо да буду трајне и солидне. АМНЕСТИЈА СЛОВЕНАЦА ОСУЂЕНИХ У ИТАЛИЈИ Кад је завршио читање своје изјаве гроф Ћано је застао један тренутак и рекао: А сада ћу вам саопштити да сам добио од претседника Мусолинија један телеграм, којим ми је ставио у дужност да претседнику г. Стојадиновићу и југословенској нацији саопштим следеће... Ту гроф Ћано потсећа да су приликом срећног догађаја рођења Сина у Дому наследника италијанскога престола амнестирана 62 политичка осуђеника у Италији, по народности Словенци. Затим гроф Ћано додаје: Данас на дан потписивања југословенско-италијанског споразума Дуче је пустио у слободу 28 политичких осуђеника словеначке народности колико их је свега остало било на издржавању казне у Италији.

У дворани ово саопШтеЊе изазвало је пљескање. За го време гроф Ћано вади из унутрашњег џепа свога жакета текст тога телеграма од шефа италијанске владе и предаје га г. др. Стојадиновићу. Претседник владе г. др. Стојадиновић даје израза свогсе задозољству и захваљује претседнику владе Краљевине Италије г. Мусолинију. „СПОРАЗУМ ОТВАРА НОВЕ ХОРИЗОНТЕ, НЕ ДИРАЈ.УЋИ ПРИ ТОМ У НАША СТАРА ТРАДИЦИОНАЛНА ПРИЈАТЕЉСТВА" — ИЗЈАВЉУЈЕ Г. Д-Р М. СТОЈАДИНОВИЋ У савршеној тишини претседник југословенске владе г. др. Стојадиновић прочитао је текст ове своје изјаве: Чули сте шта је казао господин министар Ћано. Ја се потпуно придружујем тим изјавама. Ми смо утврдили у нашим разговорима у току данашњег дана линије и текст једног политичког и једног привредног споразума. Ова два споразума се међу собом допуњују. Политички споразум позван је да отпочне једну нову, бољу страну наше историје. Тии споразумом постављају се наши односи на једну нову базу и ствара се основа за искрено пријатељство дза суседна народа. То што нашем споразуму даје нарочиту етичку вредност је чињеница да није упгрен ни протиз кога. Он је једно оруђе мира између суеЗДа и мирољубизе сарадње изкеђу двају пријатељских народа. Он отвара нове хоризонте, не дирајући при тол у наша стара традиционална пријатељства као ни у наше постајеће међународне обавезе. Исто тако он не наноси уштрб нашим обавезама из пакта Друштва народа. Сем тога у њему су поновљене обавезе из пакта БријанКелог о кекрибегавању рату и сили. Наш споразум почива на поштовању наше узајамне границе, сувоземне и поморске. Ја сам, као и Господин Министар гроф Ћано, уверен, да ће овај споразум имати повољног дејстза и ка она питања која специјално интересују становништво с обеју страна наше сувоземне и поморске заједничке границе. Овим споразумом ствара се једна атмосфера; у којој ће и сва евентуална техничка и ситнија питања моћи наћи једно повољно решење. Најзад, а то није свакако његова најмања вредност, он има да уклони оно узајамно неповереље којг' се, нажалост, до сада повремено појављивалз како у Југославији, так|о и у Италији^ и које се мзнифестовало на разне начине. Имајући у виду опсег и значај међусобних трговинских веза у прошлости, као и могућност развоја у будућности, економском моменту је у нашем данашњем споразуму морала бити посвећена нарочита пажња. Према томе и један специјалан споразум регулише привредне односе, и то на једној основи која предвиђа: 1) Продубљавање и проширавање већ постојећих трговинских веза, изван оквира важећих трговинских уговора. Ово проширавање има да се постигне, у првом реду, повећањем извозних контингената, изједначењем услова конкуренције, нозим међусобним повластицама итд. и