Opštinske novine

206'

Београдске општ инске новиие

операту и ллановима, а на терену обележи прописним 1 каменим или гзозденим међним белегама. Овакав систем рада спречава све безобзирности, које су се дешавале у ранијем тапијском систему. Раније се вршило цепање једне парцеле независно од суседних парцела, па су се дешавали случајеви заузећа суседних парцела што је изазивало честе и дуготрајне спорове. То се данас не може десити, јер се приликом рада врши и контрола стања суседних парцела, тако да се раније настале евентуалне грешке, било код парцеле која се цепа, било код суседних парцела, исправе и исправке спроводе кроз катастарски операт и планове, а о истој известити и Срески суд. Крајња консеквенца ове контроле састоји се у томе да укупна површина свих парцела, које су тангиране насталом променом, мора бити иста и у старом! и у ровом стању, т. ј. ловршине појединих парцела могу се променити, али се одмах показује и због чега је настала промена и где |Се налази мањак, односно одакле је добијен вишак, што се све прегледно уноси у специјалну свеску за изравнавање позршина и 7 -де се врши упоређење старог и новог стања на терену, а преко пријавног листа, којим се извештава Срески суд о насталим променама, доводе ,се у сагласност и књиге операт катастра са зем. књигом. Према томе у свему се задовољи пропис ,,Правилника за Одржавање катастра" чији члан 6 гласи: „Катастарски операт мора бити у непрекидној и сталној сагласности са фактичким стање^м у природи", а члан 7: „Сагласност поменута у претходном члану мора да постоји и између катастра и земљишне књиге (грунтовнице)". Горњи принцип рада спроведен је и спроводи се само код промена које су дозвољене на основу законских прописа. Закон забрањује уношење у кат. операт и планове, а према томе и у зем. књиге, промене — цепање парцела, које нису извршене на основу планова одобрених од Градског поглаварства. На тај начин Одељак има у рукама пуну контролу што се тиче физичког цепања парцела и његовог уношења у кат. операт и планове и спровођења код Среског суда. Међутим, закон дозвољава убаштињење на идеални део парцеле, т. ј. на једну парцелу могу се убаштинити као сувласници више лица, али ови делови не могу бити прецизирани — изражени у површини, већ у ! деловима [Уа, Уз, а и т. д.] 'целе парцеле. Иако Закон јасно прецизира природу оваквог убаштињења, ово је од грађана схваћено да се може и на терену извршити цепање и ти њихови делови омеђити и унети у планове као посебне парцеле. Јер је, по њиховом мишљењу, Срески суд дозволом за идеално убаштињење довео Општину Београдску пред свршен чин, те су покушали да се то њихово схватање и реализује. Ово је рађено свакако по наговору људи који немају

довољно ни правничких нити техничких ква^ лификација, а једини им је циљ био да дођу на лак начин до зараде. Они обмањују неупућени свет, да ће им ствар лако свршити и код Среског суда и код Градског поглаварства, пошто претходно, иако неовлашћени, сами изврше цепање и омеђавање парцела на терену. Одељак је против оваквог рада повео борбу и обавештавао странке, да је такав рад незаконит и недозвољен. Но ипак Одељак није био у могућности да овакве несавесне радње спречи, већ се и данас спроводе на територији Београдске општине., а на тим новим парцелама подижу се такође бесправно и куће. По Закону о одржавању катастра свака промена стања на терену, било у култури или у објектима, има се констатовати и спровести у кат. операту и плановима. Према томе, Одељак би по сили закона морао све те промене и бесправна парцелисања и зидања кућа снимити и |унети у планове, што би довело до хаоса, јер би се на тај начин довела у питање важност свих законских прописа и правилника који регулишу парцелације и изграђивање на територији Општине града Београда. Дакле, у овом случају долазе у сукоб закон о одржавању катастра и Грађевински закон. Налазећи се пред дилемом: шта да ради, Одгљак је тражио по овој ствари мишљење од надлежних у Државном катастру при Министарству финансија. (Органи Држ. катастра врше инспекцију рада у )катастру Општине града Београда). Но и њихова су мишљења подељена. Док једни сматрају да се бесправно извршење парцелације и подигнуте куће не снимају се и не унссе у кат. операт и планоЕе, други заступају мешљење да се на основу прописа Закона о одржавању катастра мора снимити свака промена, т. ј. стање на плановима мора одговарати стању на ■терену, а то значи, да се морају снимити и бесправнО подигнуте куће и бесправно извршере парцелације. — Мислимо да је потребно напоменути да код ових мишљења нису узимани у обзир прописи Грађевинског закона и правилника. Такво стање ствари учинило је да су остале неснимљене све куће и зграде бесправно подигнуте од 1934 године па до данас, а то је један огроман број — читава насеља на територији О пштине града Бео^рада. У кат. операту и плановима те се парцеле воде као њиве и ливаде, т. ј. власништва са чистим катастарским приходом на која власници плаћају земљарину, а на терену су подигнуте куће на које Переска управа наплаћује кућарину. Значи да се вр^и дупло наплаћивање порезе. А да ли је то правично и ко је крив за то? По закону ревизија катастра, врши се после 10 година одржавања, али на основу § 58 Закона о катастру земљи;шта ово може бити и раније извршено ,,на захтев најмање 20 пореских обвезника из једне општине". Сада се поставља питање: шта ће бити, ако ови овако дупло оптерећени об-