Opštinske novine

Стр. 424

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

уговорну страну бар три месеца пре истека уговорног рока. Члан 10 Промена власника Сва права и дужности, утврђене овим уговором, прелазе !и на правне наследнике обеју уговорних страна. Уговор се може пренети на треће лице тек по сагласности друге уговорне стране. Члан 11 Надлежан суд Све евентуално настале спорове из овог уговора решаваће надлежан суд у Београду.

Члан 12 Таксе и кауција ; Све таксе по овом уговору, сем оних које по закону еноси оотрошач, падају на терет добављача. Пошто вредност овог уговора није позната то ће се све таксе наплаћивати од добављача приликом исплате рачуна за утрошену електричну енергију. Као кауција по овоме уговору служиће неисплаћени износ једномесечне потрошње, пошто се утрошена електрична енергија пдаћа увазад. Члан 13 Овај уговор написан је на два равногласна примерка од којих је један таксиран са Дин: 10.— предат добављачу, а други задржат при Генералној дирекцији државних жељезница. Упуства за израду буџета Општине града Београда за 1938/39 годину

На госнову §§ 96 и 117 Закона о градским општинама и упуства Министарства финансија Бр. 6339/УИ од 1 јуна 1937 године за састав буџета градских општина за буџетску 1938/39 годину, прописујем следећа УПУСТВА: за израду буџета Општине града Београда за 1938/39 годину / - ГААВНА НАЧЕЛА Буџет !је једногодишњи закон који обавевезује установу, за коју је донет, да послује строго у његовим границама. Буџет градски у ствари преставља једношдишњи план општин ског таздовања и у њему се огледа целокупна комунална политика једнога града у виду прихода И расхода који се у њему предвиђају. И ако, по својој суштини, буџет преставља [само једно предвиђање, ипак |е једна од н>ешвих најважнијих одлика, у томе, да ова буџетска предвиђања одшварају стварном ста њу (прилика града, т.ј|. да буде реалан те да се стање оствареног буџета не разликује много (од Стања какво је оно било предниђено. И у колико је ова разлика мања значи Да је у толико буџет био реалније предвиђон и обратно. Друга !од главних одлика буџета је да мора бити уравнотежен: расходи морају бити покривени (приходима. Овај буџетски принцип изражен јје, у императивној форми, и у § 116

Закона <о градским општинама. Примењујући овај принцип приликом састава буџета ваља настојати, да и приходи и расходи у буџету одговарају колико је могуће више правом стању ствари. Општина, као установа јавно-правног карактера, за разлику од приватно-правне личности, приликом састављања свога буџета, ирво предвиђа кредите аа подмирење својих потреба па тек онда, према величини ових, изналази изворе прихода. Али имајући у виду данашње економско-привредне прилике и платежну моћ грађанства, од овога се принципа мора у неколико отступити. Услед тога, у буџет унеће се само они расходи који су неопходни за правилно пословање општинских институција и за подмирење општинских потреба. У овом погледу ваља спровести строгу али !разумну штедњу. Зато се скреће пажња дирекцијама одељењима, да приликом израде предлога својих буџета воде рачуна само о стварним и прешним потребама. Потнуносг и орегледност буџета захтевају да ое у буџет уносе све врсте општинских прихода појединачно и то у пуном-бруто износу. Приходи се не смеју класирати на важне и споредне и услед тога што су споредни или малени да с,е не предвиђају у буџету. Поред тога примећено је да су неке дирекције своје приходе и расходе, који су по својој природи сасвим различити, у досадашњим буџетима предвиђале иерашчлањено, скупно у једној позицији, 1односно потпозицији, и на тај начин