Opštinske novine

92

Београдске општинске новине

Римски цар Трајан (96—117), за кога тврде да је пореклом Шпанац, који је оставио многе трагове по целој Србији, још и сада добро очуване, створио је од „Сингидунума" седиште и војске и седиште политичко: — политички, учинио је те је установљен шип1С1р1ит (слободан град); у њему је постављена префектура Илирика, — војнички, почео је зидање садашње тврђаве, која би имала да буде упориште војске при свима нападима са севера, а у исто време као леп и сигуран логор војске и њених потреба. „Сингидунум" (Београд) као тврђаву, по типу сталне фортификације — у стилу бастионе трасе, почео је римски цар Трајан. Из његовога су доба Костолац (Виминациум), пут поред Дунава и мост преко Дунава код Оршаве — за Дакију, коју је победио и основао. Римски цар Хадријан (117—138) увећао је и побољшао Сингидунум (Београд) као утврђени логор војске, који је почео да се развија и као насељено место (град). Римски владари, који су после дошли: Антониус Пиус (138—161), Марко Аурелије (161 —180), Септимије Север (193—211), Каракала (211—217), Дециус (249—251), Аурелијан (270 —275) који је из стратегиских разлога напустио Дакију и као државну границу узео Дунав, — сви су обраћали пажњу на Сингидунум (Београд). Римски цар Хадријан дао је 117 год. Сингидунуму (Београду) Градско право. Тако Је ово насељено место (град) било регулисано и у правноме смислу. Али, оно је *и по своме спољашњем уређењу добило' у целини изглед осталих римских насељених места (градова). Сингидунум (Београд) је тада у своме средишту имао „форум", око кога је киптио живот; недалеко (у близини садашње Народне банке) дизао се храм римскога бога Јупитера, док се на месту садашње Саборне цркве налазило градско купатило. Главна улица Сингидунума (Београда) била је, како тврде, садашња улица Краља Александра, поред које су по обичају Римљани сахрањивали своје умрле. По улицама чули су се сви језици: келтски, латински, грчки, па и други — разних робова и заробљеника, Сингидунум (Београд) био је више војничко насељено место (град), где се из логора (тврђаве) често чуо писак војничке трубе. Испод тврђаве по Сави и Дунаву пловиле су војничке лађе са војском, а и трговачке које су носиле трговачку робу. Римски цар Аурелијан (270—275), рођен негде на простору садашње Краљевине Југославије (североисточна Србија, или Сремска Митровица) увидео је да се провинција Дакија, коју је основао римски цар Трајан на левој обали Дунава, не може да одржи. Он је основао нову Дакију на десној страни Дунава и у њу преселио римске становнике.

Дакија, коју је Аурелијан основао обухватала је североисточни део садашње Краљевине Југославије. Римски цар Аурелијан 270 године извршио је нову поделу римске империје у административноме и војноме погледу на десној страни Дунава. Горња Мезија добила је тако нове границе, те и значај Сингидунума (Београда) још вјише се издиже. Тада он постаје колонијја Римљана. Колонија као варош — насељено место (град) диже се у непосредној близини тв,рђаве. ГБегово становништво махом су Римљани; међу њима староседеоци и, Грци. Сингидунум (Београд) у то доба, тврди се, имао је водовод, који је доводио изворску воду, неки наводе чак од Авале, док у погледу грађевинарства, архитектуре и вајарства као да је био врло напредан. Римски цар Диоклицијан (284—305) син простих родитеља из илирскога приморја Далмације (Салона до Сплита) помогао је, те је Сингидинум (Београд) још више уздигнут, али не толико војнички, колико у културноме и привредноме погледу. Чувен ]*е овај владар са својих рефорама. Јер он је изменио римску државу, па . је нарочито тежио да уздигне крајеве у којима су били Илири, његови земљаци. Сингидунум (Београд) постаје насељено место (град) у коме се врши подизање зграда по плану. Тако, куће су имале: атриум, код богатијих била су два (дворишта), и у њима иМплувиум (мали базен за кишу), таблинум (соба за рад), кубикула (соба домаћина), триклини (соба за ручак и одмарање) итд. Хришћанство се у то доба појављује. Брзо после тога јавља се и аријанство. Сингидунум (Београд) постаје у току IV века (око 366 год.) зборно место једнога аријанскога епископа. То је у доба када су у Римској Царевини наједанпут завладали 6 царева — 3 на западу, 3 на истоку. 5) Византија Римско царство почиње да се цепа. То је био увидео и римски цар Диоклицијан, који је осетио привлачну снагу Истока, опасност царству од Гота са Дунава и удаљеност Рима да би могао становништво Илирика да оргунизује. Византија — Источно римско царство се ствара, која је после тога трајала читавих 1000 година. То је могла, јер је за вођење државних послова имала: велике владаре, чувене државнике, веште дипломате, способне војсковође. Константин Велики (306—337) нарочито се истиче међу оних 6 римских царева.* Он се

*) Константин Велики рођен је 274 год. у Нишу на дан када је његов отац потукао Алемане код Виндиша на ушћу Ројсе у Аару (од оца Констанција Хлора,