Opštinske novine

Г Г С ГГ Д АС К Е б р .з опитмискЕ исимнЕ ^ 38

Чланци и студи/е Београд као седиште централних управа свих иационалних, хуманих и просветних друштава

Београд је седиште централних управа: националних, хуманих и просветних друштава... Београд као такав увек је знао да се загреје за све најлепше идеје: националне, хумане и просветне. БеоГрад је централно седиште националних, хуманих и просветних друштава. Та друштва махом имају задатак: да се уједини напор, воља и разумевање свакога ]уГословена Шосебице као јединке (без обзира на пол, конфесију и професију) и свих Југословена када су ускгЈпно (природном или законском потребом) упућени те да: — све њихове мисли, посебице и ускупно, буду упућене на добро, просперитет и корист народа и Отаџбине и, — сав њихов рад, посебице и ускупно, иде на понос Краља, народа и Отаџбине. Увод БеоГрад је увек, и као престоница Краљевине Србије и као престоница Краљевине Југославије, показао и доказао и делима и жртвама, кроз цео свој самостални живот, да је по свему — по своме духу и по својој души — потпуно југословенски... Он је уз то свагда био стални и неуморни носилац свих националних, хуманих и просветних идеја. Истичу се међу свима друштвима као аутономна повлашћена, међутим најкориснија и најпотребнија следећа друштва: — Црвени крст, — Соколски савез, — Стрбљачки савез, — Ватрогаски савез, итд. Кроз своје организације сва та друштва спроводе: југословенски национализам, југословенски хуманизам, југословенско просвећивање (културно васпитање). I — Југословенски национализам: Југословенски национализам, који у раду —Друштва треба и има да ее испољава, јесте и треба да буде синтеза свега онога што је југословенски народни дух током векова ства-

рао и створио, било из дубина најширих народних слојева било путем школе и цркве, било са висина најпросвећенијих духова народа, свих Југословена. Југословенски национализам, који треба и има да се спроводи кроз друштва чији је циљ претежно национални, треба и има да је пре свега уверен у снагу народа и да познаје расне одлике ЈуГословена: — морална снаГа Југословена, тако видно манифестована у прошлости, не само у особитим подвизима великана и ратника, већ готово код свих Југословена без разлике племена, места и времена кад је, ко, како и где деловао; — физичка способност ЈуГословена, тако јасно оцртавана свуда и на свакоме месту при свима тегобама, невољама и недаћама, кроз које су Југословени пролазили на путу остварења својих националних циљева. ЈуГословенски национализам, кроз национална друштва, жели и тежи: — да срца свих Југословена буду наоружана храброшћу и, — да воље свих Југословена буду снабдевене енергијом, — а 1све то зато да би речи Витешког Краља Александра I Ујединитеља Краљевина Југославија изнад свеГа, пре свакоГа и над свима — заиста биле њихов , ,Вјерују'. Сваки Југословен, као јединка и сви Југословени укупно, срцем и мозгом треба то да сматрају као први, најважнији и на>већи циљ живота. Национални задатак друштава треба да истиче национализам као природан, урођен осећај. Код свих Југословена треба да пламти понос човека, када каже „Ја сам Југословен". Тај национални понос повлачи за собом услов: — сви Југословени, посебице и ускупно, треба да иду поретком: моралним, социјалним, економским и просветним како то закони прописују, како то налази друштвени обзир сасвим исправних грађана, — сви Југословени, посебице и ускупно, треба да су и да увек остану достојни Оних,