Opštinske novine

132

Београдске општинске новине

чијом је заслугом, највише, и створена Краљевина Југославија. Национални,задатак друштава треба и има у своме раду да на себе прими задатак, да сви Југословени, посебице и ускупно, имају у себи дубоко укорењени југословенски национализам: — да друштво са тим циљем буде чврсто жариште југословенског идеализма, — да сви чланови тога и таквога друштва буду пропагатори, учитељи народа и у народу: да поучавају себе и друге, допуњавају и освежавају све оно, што се већ у школи и храму вере, ради. „Сваки Југословен треба да је спреман уз вођство Краља ра и себе жртвује за напредак и добро Краљевине Југославије — недељиве и јединствене". Национални задатак друштава имао би и требао би: да путем гусала, народних песама и цитирањем родољубивих речи: — Валентина Водника, Станка Враза, — Јосипа Јураја Штросмајера, И1 ана Мажуранића, Ивана Гундулића, ЈВудевита Гаја, Фрање Рачкога. — Ђуре Јакшића, Бранка Радичевића, Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Д-ра Јована Цвијића, Д-ра Јована Скерлића... Краља Витеза Александра I Ујединитеља — упућује на народно и државно јединство... Свуда, и у свако доба треба да се буди пијетет код свих Југословена према витешким примерима чојства и јунаштва најбољих Југословена. Национални задатак друштва ако би се на тај начин, несметан ни од кога, чак још и помаган од меродавних, спроводио, сигурно би се тада успело да: Косово Поље, Куманово, Брегалница, Цер, Рудник, Кајмакчалан, Добро Поље, Опленац... света имена, буду увек на срцу и на уму свих Југословена. Тада би настало, како је рекао Волфганг Гете: „Када би, неким чудом, пијететт продро у људске душе, излечио би човечанство од већине зала од којих оно, можда безнадежно, болује." ЈуГословенски^национализам друштва истиче код њих, управо треба да истиче, нарочито још и то — стварати и одржавати пријатељске везе свога народа са свима народима, у првоме реду са суседима, разуме се на бази рада државне спољне политике. То лепо цитира Вој Илић-Млађи, који вели: „...Пријатељи смо држава свију И присталице вечнога мира Али уз услов: да уговори Нису безвредна парчад папира!..." II — ЈуГословенски хуманизам: Југословенски хуманизам, који у раду друштава треба и има да се спроводи, јесте рад на томе да се код Југословена, свакога посебице и свих ускупно, потстичу црте југословенске хуманости.

Хумани задатак друштава при томе своме раду почиње од убеђења у етичке особине Југословена, већ познате и учвршћене: — братска приврежгност, љубав према ближњем, — човечанска наклоност, болећивост према свакоме, па и према другим народима, чак иако су непријатељи били у прошлости. Југословенски хуманизам увек има и треба да се ослања на величину југословенске душе. Он је вазда полазио од поставке, да је велики само онај народ који великодушно прашта. Хумани задатак друштва треба да жели и има да тежи: „да се побољша и уздигне економски и социјални положај свих Југословена, посебице и ускупно". Сви Југословени треба да раде на томе, да мисле и да се осећају: да су срећни и задовољни. Хумани задатак друштва, чији је то претежно циљ, истиче хуманост као црту карактера, као етичко обележје Југословена, код којих је увек била социјална правда претеча чак и национализма. Код Југословена вазда је владало уверење: _да сваки треба да ради, да би могао напредовати. Рад тај истиче нужност, повлачи за собом услов: „Сви Југословени, сваки за себе и сви укупно, имају дужност — да економски слабије и ниже уздижу и помажу и да најзаслужније и најбоље истичу." ЈуГословенски хуманизам, кроз хумана друштва, треба да, као неки потстрекач социјалноГ побољшања, упућује и убеђује све и свакога Југословена: — хумани задатак, економско јачих је да се слабији и нижи помажу. Јер, побољшањем људи и постављањем свакога на право место, побољшавају се увек и прилике у друштву, у народу и у држави, — хумани задатак свих Југословена, економски слабијих и јачих јесте: да свесрдно помажу она друштва, она удружења, која имају хумани циљ (Црвени крст). Хумани задатак друштва истиче нарочито још: великодушно прагитање свима који су чинили грехове према срећи и напретку Југословена, под условом да се то више не понови... ЈуГословенски хуманизам у главноме жели, тежи и (има да настоји: да би се створила слоГа и свест за помаГање и тиме поставио етички темељ солидарности, опште и узајамне љубави и помагања не само међу браћом разних племена Југословена, већ и према другим народима и тако донело користи и Југословенима и Човечанству. III — ЈуГословенско просвећивање: ЈуГословенско Мросвећивање, народно просвећивање, које у раду друштва треба и има да се истакне, углавноме има задатак: да се код свих Југословена, ма где били, изведе и укорени јуГословенско културно јединство.