Opštinske novine

Правна хроника

ју одлуку према § 143 Закона о градским општинама расматра надлежна Банска управа као хијерархијска виша управна власт која, према § 122 3. У. П. одлуку ниже власти може одобрити, или у сваком правцу изменити одн. надопунити. Са ових разлога ожалбена пресуда управног суда поништена је на основу чл. 41 Закона о Државном савету." На основу мишљења комисије која је извршила увиђај на лицу места, општина може донети решење о рушењу грађевине склоне паду која се не може поправити. Општина је сопственику забранила употребу његових зграда-барака и наредила је рушење истих пошто је комисијским увиђајем на лицу места у смислу § 89 Грађевинског закона утврђено да те зграде не одговарају грађевинским прописима, ни основним услозима намене, и да се путем преправке не могу довести у ред него да их треба порушити сходно §§ 94 и 95 Грађевинског закона. Сопственик је против одлуке општинске изјавио жалбу Министру грађевина, која је одбачена, а против министроваг решења поднео јз тужбу на Државни савет која је, исто тако, одбачена пресудом Државног савета бр. 25344/36 од 1 фебруара 1937 год. са следећих разлога: „Из аката овога спора види се да је на основу §§ 94 и 95 у в. § 89 Грађев. зак. и чл. 83 Грађевинског правилника, Грађевински одељак Техничке дирекцијз Градског поглаварства у Београду увиђајем на лицу места утврдио да је зграде тужиоца у Солунској ул. бр. 15 не одговарају ни прописима грађевинског правилника ни најосновнијим условима намјене и да се исте не могу довести у исправно стање никаквим преправкама већ да их треба порушити. С тога је Општина као надлежна првостепена грађевинска власт на основу § 94 (2) Грађ. зак. била овлашћена да на основу мишљења ове комисије донесе одлуку о рушењу поменутих зграда. Према томе неосновани су сви приговори тужбе у колико се односе на надлежност органа и рснованост одлука по овом предмету. Исто тако из аката спора види се да је поменути увиђај Техничке дирекције вршен у присуству сопственика имања што се утзрђује и њиховим потписима на записнику о том уви ђају као јавној исправи која се чињеница у см. § 388 Грађ. парнич. поступка има сматрати доказном докле год странка не утврди њену неистиност а тужилац Блажек Ђорђе сем голог одрицања да је присуствовао пом. увиђају ничим не утврђује неистинитост истакнуте чињенице. Са ових разлога тужба је, на основу чл, 34 Закона о Државном савету и управним судовима одбачена као неоснована." За пријем у градску службу не могу се специјалним статутом постављати опнгти услози који

би били у. противности са општим условима за пријем у државну службу, који вдже и за градску службу сходно § 104 Закона о градским општинама. Избор једног лица од стране градског већа за равнатеља градске електричне централе, по жалби конкурената за исто место, био је поништен од стране Банске управе по том основу да изабрани кандидат није испуњавао општи услов специјалног статута у погледу година старости, који се услов, међутим, не слаже са општим условом о годинама старости за пријем у државну службу, што по § 104 Закона о градским општинама важи и за пријем у градску службу. Управни суд адбацио је тужбу изабраког против поништаја избора, а Државни савет, ништећи својим решењем бр. 21219/37 од 24 новембра 1937 год. ожалбену пресуду, уважио је његову жалбу. Случај је следећи: „Одлуком градског већа града Загреоа од 2 марта 1936 год. чл. 130 б) изабран је за равнатеља Градске електричне централе жалилац инж. Рибић Божидар. По жалби инж. Прикрил Божидара и других, као натјецатеља на дотично место, Банска управа је својим решењем бр. 42825/936 поништила одлуку Градског већа узимајући да изабрани кандидат нз испуњава услов из § 4 под а) статута за чиновнике и службенике Градске електричне централе из 1925 год., јер је у моменту избора имао више од 40 година, а услоз је статута да нема 40 година. Противу овог решеља инж. Рибић је покренуо спор код Управног суда, који је расправљен ожалбеном пресудом тако да је његова тужба одбачена као неумесна. У озој пресуди Суд је примио као исправно тврдље тужбе да за Градске службенике с оЗзиром на одредбу § 104 Закона о Градским опшгинама важе у погледу општих услова за пријем у службу одредбе које важе и за државне чиновнике тј. одредбе чиновничког законз, према којима лице које се прима у службу не сме имати 60 година живота (§ 3 тач. 7 Ч. 3.), али је с друге стране узео да то не важи и за службенике Градских предузгћа чији је положај регулисан посебним одредбама, као што је овде случај, јер је питање чиновника и службеника Градске електричнз централе одређено статутом из 1925 године, те су стога одредбе овог статута одлучне за овај случај, како је у осталом и спорним решењем расправљено. У прилог овог гледишта узета је околност, што је у § 1 статута о градским службеницима изрично назначено да исти статут важи за све намјештенике града Загреба осим оних који су намјештени код Градских предузећа. Како 1е спорним решењем предмег већ расправљен тако, што је примењена одредба § 4 тач. а) статута о службеницима Градске електричне и, с обзиром на ову, поништена одлука градског већа, пошто тужилац Рибић 1 ч*