Opštinske novine

Културна хроника

Београд у XIX веку Изложба Библиотеке и Музеја иа Пргом пролећном сајму. —

„Прост народ наш подиже јунацима своима у својим песмама народним дивне споменике: а што су остали имућнији, у изображен свет спадајући Срби за спомен своих славних људи учинили? Где су наши Пантеони, наше валхаве, и остали знаци изображенога духа? Но чега- још нема, може, и треба да буде, само срца и воље на то треба имати, и уметницима и списатељима својима на руку ићи". Из „Изјашњења уз споменике српске". А. Јовановића. Угледни стари београдски писац Коста Н. Христић, чији су пуни занимљивости „Записи старог Београђанина 1 ' поново угледали светло крајбм прошле 1937 год. у лепом издању књижаре Поповић, — каже у једној белешци о старом Београду: „Једно је само неоспорно: стари претставници нашег Београда предано су се трудили да га изведу из чаме и застбја, борили су се да савладају тешкоће на које су у свом раду наилазили, подизали га поред све немаштине и сиротиње, с љубављу су се старали о њему. Данашње претставнике Београдске општине они су задужили признањем и захвалношћу. Ни Београд није постао за један дан и оно што у њему видимо ми нисмо створили, него само продужавали зидати темеље које су они поставили". У овим речима ,овако природно и једноставно реченим, истакнута је једна констатација која се непрестано, стопу у стопу, корак за кораком, потврђује пред очима оног ко загледа на доба и рад људи на које се ове речи одноое. То доба, то је XIX век; људи који се овде мисле јесу они који су том веку дали смисао и садржај и испунили га оправданом гордошћу. Макар да је историја Београда у свим својим периодама ,већ по својој основној особини — динамичности —, увек занимљива, а по великим догађајима за које се веже из века у век, увек значајна, XIX век нам стоји најближе срцу и души. То је наш легендарни век новог доба на ком се национално запајало, као дотад на предањима о старом царству и краљевству и косовској епопеји. И занимљива је чисто психолошка појава која свакако с тим стоји у вези :довољно је да видимо неки, на око и незнатан докуменат из тог тоба: слику, књигу, запис и ми осећамо како се у души одвија оно велико клупче које као филмска пантљика изазива пред очи лик за ликом, догађај за догађајима — све у некој мистично' повезаности времена и догађаја и нас самих... Национална етика тог времена, јавни и друштвени живот све се у њему хармонично

поклапа уоквирено оквиром самог Београда, који са свим тим паралелно живи и напредује. Ни за длаку више ни за длаку мање. * Значај пропаганде искристалисао се за последњих двадесет година у пуној мери тако да је она од једне прелазне, и могло би се чак рећи презрене вредности, данас добила сасвим! други значај. Он^ више не игра улогу само у трговини, већ исто тако служи и другим највишим друштвеним циљевима: науци, уметности, историји. На великим међународним изложбама, које се сад све више и све чешће приређују у свим великим интернационалним и националним центрима —, поред модних ревија, статистика и диаграма, плугова и других компликованијих машина за обраду земље, налазе своје место велелепни и ванредно занимљиви павиљони у којима се излажу уметничка дела, приказује развој штампе, излажу документи непосредне интелектуалне вредности и значаја. Привреда наше земље, Београд и његова економска снага, чекали су деценијама да се оствари идеја организовања Београдског сајма која је на крају прошле године, кад је и приређен Први београдски сајам, и остварена. У основи организације београдских сајмова лежи идеја да они у исто време морају бити не само смотра нашег економског развоја и снаге, већ исто тако и развоја на духовном пољу. Остварајући овај племенити идејни дуализам, организатори Сајма већ су прошле године настојали да она што више дође до израза предвиђајући и за будућност паралелан рад и у једном и у другом правцу. У том циљу, вежући се нарочито за Београд као место у ком се Сајам приређује, била је, поред других културних манифестација, приређена Изложба Београда кроз векове, која је, иако скромна, давала могућност да његови посетиоци у једном кратком прегледу, из слика и докумената, виде кроз што је Београд столећима пролазио и са чим је ушао у нови век и дошао до наших дана. У том истом циљу цриређена је и ове године занимљива изложба, која је, органичавајући се на Деветнаести век —, и то почињући од 1806, као године кад је Београд ослобођен под великим вождом Карађорђем, па до 1904, кад је на свечан начин извршено крунисање Краља Петра у Саборној цркви —, посетиоцима давала могућност да виде чим је овај век нарочито значајан за прошлост нашег града.