Opštinske novine

Културна хроника

447

Делећи XIX век на краће отсеке, у њему се, међу догађајима који су непосредно везани за историју и прошлост Београда, истичу моменти у чијем светлу тај сваки отсек нарочито блиста и чији се основни карактер с њима покрива.

нагласити да Изложба не би сачињавала потпуну целину да Библиотеци и Музеју није, као и увек у свакој прилици кад је тражена њена помоћ —, тако свесрдно, са толиким разумевањем н љубављу за све што се на Београд и културни рад односи, изашла у сусрет наша

Са изложбе „Београд у XIX веку"

У научној литератури истицано је већ више пута ,да Београд, већ као град који лежи на српском територију и органски овом територију припада, није никад, ни онда кад су други у њему господарили, престајао бити српски. Па ипак, иако Београд Није био изгубљено, залутало дете, није за то ништа мање величанствена 1806 година, кад он, благодарећи жртви и јунаштву, стиче право да се и пред Богом и пред људима — свима широм целог света — назове српским. Зато ће увек међу свима датумима, међу свима догађајима, ослобођење Београда 1806 испод јарма, који га је од кобне 1521 тиштао толико векова, остати најсветлији догађај његове историје. То је био и разлог зашто је у сређивању Изложбе та година постављена као почетни датум, а јунаци и носиоци историје Београда тог века у њен фокус. Ништа не значи нгго је та слобода била кратког века, што је 1813 требало опет напустити град, што се поновно за њ морало гинути и борити, јер ако је била 1813, дошла је и 1815 — која је логични и идејни наставак 1806 —, још касније, по истој логици и закону историјског збивања, 1830 са хати-шерифом ,односно 1867 са предајом кључева, 1876—1878 са ослободилачким ратовима, 1882 с прогласом краљевине и коначно 1904 с апотезом XIX века у његовом прелазу у XX век — крунисањем великог љубимца народа, Краља Петра Првог, ком је историја дала истински заслужени назив Владара-Ослободитеља. Излазећи из ове основне концепције, на Изложби Београда у XIX веку, око главних носилаца догађаја и њихових сарадника, био је изложен и груписан материјал који представља Београд у ужем смислу: његове улице, куће, типове; предмети, који, макар и у скромнијем облику, могу да даду појам о његовом духовном и друштвеном развоју. Одмах се мора

књижевница, одлични културни пропагатор, госпођа Катарина Јовановић, ћерка А. Јовановића, чија је кућа, и данас, као и за живота њеног оца, остала велики извор документацијв у свим правцима. * Изложба је, као и прошле године, била приређена у лепој Задужбини београдског трговца Николе Спасића на првом спрату, али не више у пролазу, у кружном балкону, већ у оној засебној дворани која се на том спрату налази. Лепа и велика дворана, с особито подесним светлом, давала је могућност за далеко повољније излагање објеката, већу прегледност и слободу кретања самим посетиоцима. У Главном је био изложен онај материјал Библиотеке и Музеја града Београда ,који је досад излаган само фрагментарно, а не као целина. Уз то је био изложен и онај врло драгоцени мат?ријал, који су установе, како је већ истакнуто, за ову прилику добиле од госпође Катарине Јовановић. Сређен по главним историјским моментима и у вези с општим друштвеним развојем Београда — кронолошким редом и по унутрашњој вези догађаја (уз натписе, одговарајуће изводе и тумачења) — целокупни материјал био је подељен V седам главних група и изложен на следећи начин: I ~ Ослобођење Београда 1806 У средишту материјала који је представљао ово доба налазио се портре Вожда Карађорђа, ког је радио наш познати сликар М. Миловановић. Поред њега две мале драгоцене сличице, које тако добро илуструју оно старо дело о Карађорђу: „Живот и дела Великог Ђорђа Петровића Кара-ГБорђа" од Константина Н. Ненадовића (штампано у Бечу 1803). Једна претставља ослобођење Београда 1806,