Opštinske novine

14*

Културна хроника

451

на свечани начин извршено 8 септембра 1904, деветнаести век у историји Београда добија свој симболични и логични завршетак. Претстављен портретом Краља Петра, пор>ед ког се лево налазио портре плодног историчара XIX века, писца историјске топографије и толиких забележака о Београду тог доба, Милићевића; десно портретом великог државника нововеке Србије, Николе Пашића, — овај део су употпуњавале слике на којима су зафиксирани они споменици и делови ста-

рог Београда ко]и су преживели деветнаести век и с којима је он ушао у ново доба. VII — Друштвени живот, наша Општина Засебну целину сачињавао је материјал који се односио на развој самог београдског друштва, као и на развој Београда у колико је он зависио непосредно од активности Општине. У првом делу нарочиту привлачност са-ј чињавала је колекција драгоцених фотографија разних личности из угледног београдског дру-' штва у деветнаестом веку. Све су ове фотографије узете из колекције ак. сликара А Јовановића, који је био не само велики сликар, већ у исто време и први наш аматер

фотограф. Овој његовој љубави за фотографију треба захвалити да се много тога сачу-\ вало што би иначе бесповратно пропало. Ве-, лики је интерес побуђивало и изложено вен-; чано одело једне угледве Београђанке, покло^ г-ђе д-р Обреније Поповић-Живковић. Онај део који се односио на разво] саме Општине нарочито је привлачио пажњу изложеним портретима бивших претседника д-р Владана Ђорђевића и Михајла Богићевића. Исто су тако велику пажњу привлачиле и мале сличице на којима се види први електрични и коњски трамват са изгледом Београда из тог доба. * Иако су сви главни моменти у развоју и историји Београда у XIX веку били предочени на овој Изложби, многе није било могуће приказати онако како би то њихов значај тражио. Зато ипак интерес посетилаца није био мањи. Било је истина и таквих, као и на свим изложбама, који су пролазили механички, али су то редовно били они, мање више индиферентни посетиоци, које ни на једној изложби нншта не занима, који тамо одлазе само да кажу да су били, или који, јер су дошли да једно виде, погледају и све друго што се може видети. Таквих посетилаца било је мало на овој Изложби, јер је већина дуго проматрала све што је било изложено, читала с великим интересом тумачења и легенде, да онда сами, на основу тих скромних докумената, у духу оживе тај стари Београд, његове мале, кривудаве улице, кућице скривене у баште у којима је, кад се спусти блага летња ноћ, нека стара добра бака „Наумка" причала окупљеној деци како је било у она још старија врембна Београда ко]а је она запамтила почињући тамо од првих дана његове обнове у праскозорју XIX века... Таква је већ човекова душа ооетљива за прошлост! Један кратки запис, једна мала слика — то јој је доста. Треба само да се у њој додирне онај „проводник" који је за ту црошлост веже. То и јест задатак ових докумената и оваквих изложби, које никад не могу саме по себи, у целости, без помоћи унутрашњег живота наше душе, дочарати оно чега више нема, што је прошло, а са чим смо ипак тако чврсто везани свим нашим атавизмима и свим што сачињава наше особине као људи једне земље, једног места, једног града... Али ипак треба, а то траже и људи и догађаји тог доба, да се Б еог Р а Д XIX века оживи много потпуније, са већим бројем докумената макар да се до њих тешко долази, да се оживи и у сликама наших младих уметника, који ће на мајсторским, проосећаним и дубоко студираним платнима приказати све оно што је тај век дао. То ће бити оне „валхаве" о којима говори угледни сликар XIX века А. Јовановић; она веза која ће помоћи да славна прошлост остане саставни део нашег живота.

Д-р М. И. А.

: тШМ ј!ЛШНИ ВЕОГГАДА.:

ИТР (Ч1Р0ТПН1, Л<№Ш т

" • *» ШШЛ *• ОБРИОША ш

На свили штампана позивница општине београдске