Opštinske novine

450

Београдске општинске новине

чани начин и уз велике церемоније, предао је кнезу Михајлу на Калемегдану кључеве старог г*рада.

Илија Гарашанин Претстављајући овај део прошлости Беотрада, на Изложби је, уз слику кнеза Михајла и велику слику Београда из тог доба, био изложен цео низ врло драгоцених докумената. Тако слика самог Али Риза паше — из колекције г-ђе К. Јовановић —, превод фермана којим султан уступа Београд кнезу Михајлу, програм церемоније предаје кључева, слика на којој је цриказан сам чин предаје. Од великих личности тог доба: Анастас Јовановић, Јован Ристић, Миша Анастасијевић, Шафарик. Велика слика Београда изнад портрета Кнеза Михајла, ова иста која се налази на корицама овог броја Општинских новина, има интересантну судбину (бар према ономе што је о тој слици навео г. Миленко Рајковић, златар из Загреба од ког је Суд Општине града Београда 11-У-1932 ту слику откупио). Слику је наводно радио хрватски племић из Самобора крај Загреба, барон Шолтен, и то непосредно након 1867 год. Да је слика рађена око тог периода, доказивале би и заставе, наша и турска, које се на слици јасно разабиру. Први пут, поред турске, истакнута је и наша застава 1867; бандера турске заставе, како је то лепо и пластично описао историк XIX века Жив. Живановић, сасечена је пред полазак српске војске у рат 1876.

Међу другим сликама у овој групи налазила се и колорисана фотографија Батал џамије, коју је кнез Михајло желео рестаурисати и у њој сместити државну архиву, а затим један леп акварел Београда тог доба (Пасколато) и укусно рађена позивница „на балове" Општине београдске. V — Ослободклачки ратови Мира није било и није могло бити ни у Београду ни у мало^ Кнежевини док се национални сан не остварн. Београд јача економски и политички, развија се културно, али не заборавља основне дужности пред народом. 1868 кнез Михајло је пао као жртва атентата. На престо је дошао Милан, унук Милошева брата Јеврема, који је 1876 објавио први рат Гурској; 1877 други. Ратови су завршени Берлинским конгресом којим је Србији призната независност. 1882 проглашена је Србија краљевином. Уз краља Милана биле су изложене слике Ђуре Јакшића, Војислава Илића, Лазе Лазаревића, ./Бубе Ненадовића, Виловског. Снољашњи изглед Београда лепо су илустровале фотографије из драгоцене колекције руског во!-

Акад. сликар Анастас Јовановић, 1817—1899 ног фотографа тог доба, које је Музеју поклонио б. Претседник Општине, професор Београдског универз. госп. Милан Нешић. VI - 1904 С доласком Краља Петра на престо, његовим крунисањем у Саборној цркви, које је