Opštinske novine

462

Београдске општинске новине

ције на јавни увид пружити могућност заштите, коју закон предвиђа. \ Министарство грађевина је утврдило да Поглаварство није излагало на јавни увид предложену регулацију Јукнћеве улице, чиме је повређена једна обавезна — законска форма поступка која повреда оправдава неодобравање регулације од стране Министра грађевина сходно § 10 Грађевинског закона. Чим није одобрена регулација Јукићеве улице, није могао бити одобрен ни пројекат храма тужилачке Јеврејске општине на углу те улице и улице Принца Павла, јер је само Градско поглаварство у свом акту бр. 29399/36 од 19 новембра 1936 год. утврдило да одобрење пројекта храма је везано за одобрење регулације, условљено одобрењем предложене регулације, што значи да регулација Јукићеве улице треба да претходи одобрењу пројеката за храм у смислу § 87 ст. 4 Грађевинског закона. Према томе сви тужбени приговори и у овом погледу су неосновани. Стога је пресуђено као у диспозитиву, о чему пресудом у препису известити заинтересоване стране." Пре изрицања казне за бесправно зидање и каредбе за рушење бесправно подигнутог мора, у случају, заинтересовано лице бити формално саслушано. Градско поглаварство је било изрекло новчану казну, на основу § 100 Грађевинског закона, за зидање без грађевинске дозволе и противно грађевинским прописима — § 93 ст. 3 Грађевинског закона — и без саслушавања лица које се кажњава. Поглаварство је сматрало да би ово саслушање било сувишно с обзиром на несумњивост бесправног зидања, које је и противно грађевинским прописима. Министар грађевина потврдио је ову одлуку о казни и решењу бесправно подигнутог, а одбацио је жалбу заинтересованог. Међутим, по тужби заинтересованог Државни савет својом пресудом бр. 7126 од 21 марта 1938 године поништио је министрово решење нашавши, да је саслушање лица, које се кажњава, облигатно у сваком случају. Образложење је следеће: „Поглаварство је према тужиоцу изрекло пресуду којом га је новчано казнило за безправно зидање и наредило му рушење онога што је, према нахођењу Поглаварства, безправно изграђено, а није претходно тужиоца о томе саслушало, што само Поглаварство признаје у свом акту Сбр. 44846 од 10 јуна 1937 год., правдајући то пропуштање мишљењем да се тим саслушањем не би ништа постигло с обзиром на несумњиву доказаност безправног зидања. Међутим, овакво поступање, без обзира на то какав би био исход пропуштеног саслушања, у противности је са основним правним принципом, — по коме казни мора претходити саслушавање онога који се

кажњава — који је изражен у чл. 7 Устава Краљевине Југославије од 1931 год., а спроведен је и кроз закон о општем управном поступку — § 70 З.У.П. Према томе, првостепена одлука садржи повреду обавезне — законом прописане — форме иоступања, а то је разлог за поништај, у смислу чл. 26 Закона о Државном савету и управним судовима, оспореног министровог решења којим је оснажена неправилна одлука Поглаварства." Измену регулације могу да оправдају само важни јавни интереси, а не и заштита приватних интереса којима се, ако су погођени регулацијом, пружа заштита давашем накнаде на основу прописа закона о експропријацији. Заинтересована сопственица је тражилаизмену регулационог плана ради укидања нових улица бр. 1000—1002 које просецају њено имање. Од овог тражења била је одбијена одлуком Градског поглаварства Т.Д.Бр. 33173 од 30 октобра 1936 год. са разлога што исто тражење није засновано ни на каквом јавном интересу, чиме је по § 12 Грађевинског закона условљена измена регулације. Министар грађевина својим решењем одбацио је жалбу именоване и оснажио одлуку Поглаварства са разлога у њој наведених. У својој тужби на Државни савет, тражећи поништај министровог решења, заинтересована је истакла да није било никаквог јавног интереса да Поглаварство приступа изменама постојеће регулације и отварању улица које би пролазиле преко њеног имања, чије затварање она тражи. И Државни савет својом пресудом бр. 9176 од 11 априла 1938 год. одбацио је њену тужбу са следећих разлога: „Усвојивши оправданост тражења заинтересованих сопственика у односном крају, Градско поглаварство у Београду приступило је измени регулације ул. Стјепана Радића, затварању једног дела ул. Сердар Јола и отварању пасажа између ул. Стјепана Радића и Нове ул. бр. 1002. За ову измену регулације спроведен је потребан законски поступак, одлука о истој постала је извршна у смислу § 134 Закона о градским општинама, како се то види из приложеног овереног преписа акта Градског поглаварства Т.Д.Бр. 18406 од 8 маја 1936 год. Тужиља је незадовољна овом извршеном изменом регулације за односни крај, у коме се налази и њено имање, и тражила је укидање нових улица бр. 1000 и 1002, које су садржане у оној измени, а пролазиле би преко њеног имања. Тужиља, дакле, истиче своје тражење у циљу заштите свога приватног интереса, јер извршена измена регулације предвиђа отварање двеју улица — бр. 1000 и 1002 које би пролазиле преко њеног имања. Међутим, заштита приватног интереса, чиме је изазвано тужиљино тражење, не може да оправда измену извршене регулације, такву измену могу да оправдају, сходно § 12 Грађевинског закона, само важни јавни интереси, а у колико