Opštinske novine

Правна хроника

463

приватни интереси трпе због оне извршене регулације, њима ће се пружити накнада путем примене одредаба Закона о експропријацији. Код таквог стања ствари, управна власт је правилно поступила кад је одбила тужиљино тражење, а њена тужба је неумесна и као таква одбачена." Решење Министра грађевина као више грађевинске власти обавезно је за Градско поглаварство у Београду као грађевинску власт првог степена, али Поглаварство као градска самоуправа легитимисано је за тужбу на Државни савет против тога решења. Градско поглаварство у Београду својом одлуком Г.О.бр. 2830 од 9 јула 1935 год. одбило је да изда грађевинску дозволу сопственику за подизање зграде на његовом имању у Раковици описатом у изводу из земљишних књига улошка бр. 1106 Катастарске општине Београд 7, пошто је нашло да за тражену грађевинску дозволу нису били испуњени законски услови. По жалби заинтересованог Министар грађевина својим решењем бр. 21444 од 12 августа 1935 г. поништио је ону одбијајућу одлуку Поглаварства нашавши да су неосновани сви приговори истакнути од стране Поглаварства против издавања грађевинске дозволе. Поступајући по министровом решењу бр. 21444/35 Градско поглаварство својом одлуком Г.О.бр. 4394 од 30 децембра 1935 год. одобрило је именованом подизање односне зграде, али под условом, да се он грађевински правно обавеже, у смислу §§ 113 и 114 Грађев. закона да неће тражити од Поглаварства никакву накнаду ако би се та његова зграда доцнијом регулацијом секла, рушила или оштетила. По поновној жалби сопственика Министар грађевина својим решењем поништио је ову одлуку Поглаварства у колико се истом ствара поменута грађевинско-правна обавезаза сопственика. Против министровог решења поднело је тужбу Државном савету Градско поглаварство тражећи његов поништај и истичући да је за ону грађевинско правну обавезу сопственика била основа у закону. Државни савет својом пресудом бр. 28305 од 11 априла 1938 год. одбацио је тужбу Поглаварства са следећих разлога: „Министар грађевина "својим решењем бр. 21444/35 поништио је одлуку Поглаварства Г.О.бр. 2830/35, којом је била ускраћена грађевинска дозвола именованом Деполу, пошто је утврдио да приговори истакнути од Поглаварства против издавања дозволе немају основа у закону. Градско поглаварство као грађевинско управна власт у смислу § 85 грађев. закона у вези са § 89 т. 3 Закона о градским општинама имало је, у свом својству, у свему да поступи по примедбама Министра грађевина као више грађевинске власти, јер су те примедбе за Поглаварство биле обавезне сходно § 122 Закона о општем управном поступку. Међутим, Поглаварство није та-

ко поступило, извршујући обавезно министрово решење као више грађевинске власти није именованом лицу издало грађевинску дозволу из § 85 Грађевинског закона, за коју су према министровом решењу испуњени законски услови, него је ту грађевинску дозволу везало за грађевинско иравну обавезу сопственика из § 116 ст. 2 грађевинског закона о којој није било речи у министровом решењу. Зато је Министар грађевина правилно поступио кад је својим оспореним решењем као виша грађевинска власт према Градском поглаварству као нижој грађевинској власти поништио одлуку Поглаварства Г.О.бр. 4394/35, јер та одлука, предвиђајући ону грађевинско правну обавезу за сопственика, представља неизвршење обавезних примедаба више хијерархијске власти од стране ниже власти, што закон не допушта. Према томе, и ова тужба Градског поглаварства као самоуправна тела против оспореног министровог решења показује се као неоснована и као таква је одбачена. Међутим, ништа није стојало на путу да Поглаварство као самоуправа поднесе тужбу против оног првобитног министровог решења бр. 21444/35, ако је налазило да се истим, које је Поглаварство обавезно да изврши као грађевинско управна власт првог степена, вређа неко његово право или легитимни интерес као самоуправе." Имања у XIX потесу атара општине београдске се сматрају као пољопривредна добра и могу се делити на мања пољопривредна добра чија површина не сме бити ман>а од 2000 кв. м. Један сопственик је тражио од Градског поглаварства одобрење за парцелацију свога земљишта — парцела 2215 у катастарској општини Београд 2. Од свог тражења је одбијен одлуком Поглаварства Т.Д.бр. 23761/37 са разлога, што предложене парцеле дужином лица не одговарају Условима за парцелисање земљишта и што све не леже уз улицу или постојећи јавни пут. По жалби сопствениковој, Министар грађевина као виша грађевинско у правна власт поништио је ону одбијајућу одлуку Поглаварства као првостепене грађевинско управне власти са разлога, што се парцелација врши у пољопривредне сврхе, да се земљиште ие налази поред главних друмова и да лежи поред постојећег службеног пута и да се, према томе, с обзиром на Услове о парцелисању, има одобрити. Против овог министровог решења Поглаварство као градска самоуправа, у циљу заштите свога интереса за правилну изградњу града, поднело је тужбу на Државни савет истичући оне исте разлоге који су наведени у одлуци Поглаварства као грађевинско управне власти. Државни савет својом пресудом бр. 996 од 14 априла 1938 год. одбацио је ову тужбу са следећих разлога: ,,Услови ма за парцелисање земљишта у Београду и поделу на потезе за парцелисање", које је прописало Г радско поглаварство у