Opštinske novine

480

Београдске општинске новине

Векови и векови су пролазили у незнању и нагађању природе ове болести, док се она, благодарећи лакшем, бржем и тешњем мешању народа међу собом, све више ширила по свету, тако да данас нема ни једног настањеног места на земљи у коме не би било туберкулозе. Туберкулоза је, може се слободно рећи, болест цивилизације, јер се она с њом ширила. Свет кошен овом болешћу умирао је на гомиле. Читаве породице уништаване су, друштво се проређивало и беда ширила, а лекари, немоћни, с горчином у души, посматрали су све то. Тек пре два и по века од прилике (1689) почео је лагано да се диже вео незнања и мрака са ове колико тешке толико и загонетне болести, када су лекари успели да утврде да, туберкуле, чворићи, које су још стари лекАри опазили у оболелим' плућима, нису иишта друго до почеци, први изданци, ове болести због чега ова Ђолест доби име туберкдлоза. Пре седам деценија од прилике, (1865 г.), опитима је опажено да се ове туберкуле могу пресађивати од човека на животиње, на којим:а се развијају као и код људи. Овим опитима доказано је, да је туберкулоза заиста преносива болест. Најзад 1882 г. откривен је у туберкулама и сам ироузроковач болести, клица туберкулозе, којој због њеног облика (цртица) дадоше име бацил туберкулозе или Кохов бацил у част његовог проналазача. И тако, напослетку, би решено питање природе туберкулозе: туберкулоза је заразна болест, јер им;а своју клицу. Сем тога бацил је решио и миога друта сиорна питања. Главно је, да је упростио појам; туберкулозе: где је Кохов бацил, ту је и туберкулоза, и обратно, где он није, нема ни туберкулозе, иако болест по спољашности личи на њу. На основу овога м:ноге плућне болести, различне по облику, ушле су у оквир туберкулозе, а многе, опет, које су дотле сматране за туберкулозу, испале су из овог оквира. Исто тако и извесне |болести других органа, на основу бацила, ушле су у оквир туберкулозе иако не личе на њу. Најзад, и многе плућие болести код животиња поглавито стоке, на осџову бацила, уђоше у окдир туберкулозе. Тако, бацил је не само упростио, већ и проширио оквир туберкулозе. Због ове разгранатости туберкулозе многи су почели сумњати у његову вредност. Али брзо се утврдило да је то тачно и да разноликрст туберкулозних појава долази од нарочитих особина Коховог бацила. Доиста Кохов бацил, иоред особина које су заједничке свима клицама, има и неких које су својствене само њему. Многе од ових су већ проучене а друге још нису и због њих урраво данашњи научари се питају шта је бацил. Од познатих сопствених особина ту-

беркулозних клица ми ћемо овде изнети само главне. ГГре свега да напоменемо да бацил туберкулозе спада у групу клица које нападају и човека и животиње, поглавито домаће животиње. Ово је било важно истаћи стога што и домаће животиње, коЈе често болују од туберкулозе, играју знатну улогу у ширењу туберкулозе; оне то чине понајчешће млеком туберкулозних крава, које садржи каткад много туберкулозних клица и које, ако се неварено пије, може да зарази туберкулозом црева и друге трбушне органе. Од млека туберкулозних крава најчешће страдају мала деца. Клице туберкудозе, противно осталим клицама, не нападају увек један исти орган или једдун део нашег организма, већ могу да нападну, посебно и независно сваки орган нашег тела", а могу и цео организам наједанпут. Отуда им1а толико врсти туберкулозе колико има органа у нашем тђлу. Све ове туберкулозе, иако имају за проузроковача један исти бацил, ипак су и по начину постанка и по трајању, и, најзад, по опасности саСвим различне једна од друге. ГТо важНости оболелог органа и туберкулоза ће имати одговарајуће особине, Тако, туберкулоза можданих опни (менингитис) је краткотрајна, непреношљива и увек смртоносна болест, док туберкулоза коже има са свим супротне особиџе, а све остале туберкулозе држе средину у томе погледу. Али од свих врста туберкулозе понајчешћа је туберкулоза плућа, јер су наша плућа најподесније место у нашем организму за живот и развијање ових клица. Сем: тога туберкулоза плућа носи у себи све особине осталих туберкулоза. Тако, она може да траје кратко време и да ое Обично заврши смрћу болесника, а може, што је много чешћи случај, да траје дуже него и једна друга хронична бОлест и опет да не буде смртоносна. Другим речима туберкулоза плућа може бити акутна и хронична болест. Овај последњи облик је понајчешћи. Алп ако хронична туберкулоза плућа не убија увек своју Жртву, она је, поглавито када ]е отвореда, т.ј. када болесник кашље и пљује, најопаснији облик туберкулозе за друге, јер она је упра.во та која шири туберкулозу по свету. ГТа и постанак ове туберкулозе разликује се од постанка других туберкулоза. Из ових чисто Медицинских и још неких других, социјалних, разлога решено је да се под речју туберкулоза подразумева увек само хронична туберкулоза плућа или фтиза, наша јехтика, а за обележавање других врста туберкулоза потребно је уз реч туберкулоза додати и име оболелог органа, н.пр. туберкулоза коже, костију, црева, бубрега итд. Према томе, на питање шта је туберкулоза, можемо сада рећи: туберкудоза је заразно, хронично оболење плућа, проузроковано Коховим бацилом. Овакав одговор био би можда довољан за друге заразне болести, али за туберкулозу није; недостаје му још одго-