Opštinske novine

Туберкулоза и њене последице

481

вор на кеке важне особине ове болести, поглавито на начин постанка туберкулозе. * * * КАКО ПОСТАЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА? Заразне болести уопште постају када њихове клице продру, у наш организам и стану да се множе и развијају. Ово продирање клица у наш организам: врши се на основу једног природног закона који се зове борба за опстанак и живот, а која борба у ствари значи борба за храну. Сва жива бића у природи, почев од најпростијих, једна ћелија, па до најсавршенијих, човек, да би могли издржати у животној борби, морају, поред осталога, и да се хране. Ову храну добављају на тај начин што једно, јаче, биће напада друго, слабије, биће, убија га и уништава. Пошто свако биће може бити нападач према слабијем а плен према јачем бићу, то су сва жива бића снабдевена оруђима и за напад и за одбрану. Према томе борба за живот и опстанак свбди ое у главноме на узајамно нападање и уништавање живих бића у природи. Свако живо биће има за ту сврху одређено поље деловања. Жива бића која носе име клице, или микроби, имају за циљ човечји или животињски организам, јер у њима оне налазе најповољније прилике за свој живот и своје развијање. Сусрет клица с овим' организмима и њихов судар у цељи опетанка изазива у овим последњим једно ваиредно стање које ми називамо болест. Начин продирања клица у наш организам као и последице тога чина различни су према врсти клица. Има клица које продиру у наш организам изненада и у великом броју тако да и организам за своју одбрану мора да одговори брзо и јако, друге чине обратно, па према томе и организам одговара на исти начин. У првом случају имамо тако зване акутне а у другом хроничне болести; прве трају кратко а друге дуго време. Свршетак болести, према сцази прот;ивничких сила, може у главноме бити двојак: ако у борби победе клице, онда организам губи, умире, ако пак организам победи, онда се он лагано опоравља и оздравља а клице, које су остале још у животу, морају да напуоте организг1м или временом да у њему сасвим угину. Ретке су клице које и после тога остају живе у организму, у коме случају неке од њих мењају свој став према организму. Напуштајући организам неке клцце остављају му имунитет, т.ј. способност да поновни напад истих клица увек одбије, тако да оне не могу више код њега да изазову исту болест: то су тзв. болести које се не понављају, као: богиње, тифус, шарлах; друге пак 1 чине, изгледа, обратно, као да остављају повољну ситуацију за поновни напад: то су т.зв. болести које се понављају, као: грип, запаљење плућа, ревматизам, црвени ветар. Ово кратко и нешто сликовито објашње-

ње постанка заразних болести бпло ]е потребно ради бољег разумевања постанка туберкулозе. Тактика туберкул.озних клица сасвим: је друкчија, па према томе и постанак туберкулозе нешто друкчији него код других заразних болести. Пре свега, клице туберкулозе могу напасти човечји оргацизам нагло, брутално и изазвати акутну туберкулозу која се развија као и остале ;акутне заразне болбети, с том само разликом што ]е акутна туберкулоза готово увек смртоносна, а могу нападати лагано, споро, готово податукло тако да се и болест зачиње и развија на исти начин, т.ј. хронично. Овај други начин много је чешћи. Постанак хроничне туберкулозе или јехтике може се поделити у два дела: први је зараза организма т.ј. продирање и настањивање туберкулозних клица у организму, а други је појава саме болести туберкулозе. Између ова два чина може да протекне разно време, врло кратко и врло дуго а може, на срећу, врло често да се деси да овај други чин, Јгојава болести сасвим изостане, та1<о да остаје у организму само првц чин, т.ј. зараза. Ово је последица, да се војнички изразим, схицаја разцих ратних околности и среће који приморавају побеђене туберкулозне клице да промене свој став према победничком организму и да му од непријатеља постану нека врста савезника, који ће имати за дужност да под извесним 1 околностима спрече појаву другог чина т.ј. болести. Другим речима када туберкулозна зараз не успе да изазове болест, онда она остаје и даље у организму, али под видом вакцена, маје која даје организму имунитет против туберкулозе. То се развија од прилике овако. Клице туберкулозе су многобројне око нас и нападајз' нас посведневно али у малом броју, често и појединачно, тако да наш организам понекад и не осети њихово продирање у своЈу унутрашњост па се одмах и не брани или се брани неозбиљко, тако да та одбрана нема нарочитог обележја. Доиста, мале језе са или без температуре, главобоља, малаксалост и друге грозничаве појаве, које се том приликом могу приметити код зараженог лица, не изазиваЈу никакву сумњу на врсту заразе, пошто се исте поЈаве могу опазити код свих болести у почетку и у већини случајева прва туберкулрзна зараза прође обично незапажена. То се дешава понајчешће код мале деце, која су више изложена разним па и туберкулозним заразама, а међутим не умеју да се жале као одрасли. Мале температуре, ла1си проливи, повраћање, киЈање, плач, узнемиреност или необична' мирноћа, који се често опажају код мале деце и које забринута мајка а често и сами лекари стављају на рачун поквареног млека, назеба, пробијања зубића и др. у ствари су често последица продирања туберкулозних клица у њихов нежни организам. Ово грозничаво стање у већини случајева

2