Opštinske novine

482 БеограДбке општинске новине

траје неколико дана, па ишчезне без трага, на радост родитеља и лекара, ,,јер није било оно чега су се највише бојали, туберкулоза" док, међутим, десило се баш то, организам се заразио клицама туберкулозе. Јер клице туббркулозе, када једном: продру у наш организам, оне онда, било да изазову туберкуллзу или не, остају у организму за увек. То успевају »•војом отпорном снагом, која је тако велика да их организам, ма како победоносан био, не може да уништи. Све што може да уради 1;ротив њих, то је да их онеспособи за даљи напад на тај начин што их похвата у своје покретне ћелије, које му служе за одбрану, и тако повезане, спроведе, крвним и другим каналим1а, у жљезде, своја утврђења и ту затвори. Ради веће своје сигурности, организам 1 временом обложи споља ове жљезде разним солима, које образују прави кречни зид, и потпуно их огради. Жљезде отекну и отврдну али клнце туберкулозе остану у њима живе и увек способне за напад. Овако промењене жљезде носе назив туберкулозна жаришта или огњишт,а. Сваки одрастао човек, поглавито варошанин, носи у себи ова туберкулозна огњишта. За ово своје уточиште клице мењају свој став према организму, своме домаћину, и од нападача и непријатеља постају му сада поданици и браниоци; пре отров — вирус, сада маја — вакцен. Другим речима, организам стиче имуцитет против туберкулозе. Само, како је овај имуцитет функција ■ живих заробљених клица, то је он несигуран и несталан, јер зависи од стања ових клица: док су оне у рвом потчињеном стању и живе, дотле ће постојати и имунитет, а чим се оно измени, престаје и имунитет. Стога организам, кога се то највише и тиче, мора. да пази да се у њему ништа ре деси што би дало повода да се стање ових клица измени, било да угину, било да ојачају и пробију ограду свога логора, јер у обадва случаја значило би да је организам изгубио имунитет против туберкулозе и да мора понова да води борбу с туберкулозним клицама, у првом случају с новим клиЦама споља, у другом са својим заробљеницима и бившим савезницима, и то са слабим изгледом на успех у оба случаја. У ствари, дакле, туберкулозни имунитет није прави имунитет, који се ствара на други начин и којн је чврст и трајан; то је нека врста компромиса између две зараћене силе, подједнако јаке, с нерешеним исходом рата, тако да је свака од њих морала да учини извесне устуцке само да би се међу њимд напра.вио један трајан мир: организам оставља у животу -с воје заробљене клице, само им одузима слободу кретања на својој територији и колонизира их у своја утврђења, клице, пак, за то гостопримство, иако скучено и ограничено, постају савезници и браниоци свога домаћина од туберкулозе. Нажалост, као што смо видели, то је слаб и несигуран савез, по-

главито Од стране клица, јер чим се укаже прилика, оне мењају свој став и нападају. Ово има много сдичности са рат,ним заробљеНИЦИМа, КОЈИ СИЛОМ ОКОЛНОСТИ МОГу биТИ ДО" бри грађани па и савезници нове отаџбине, али у повољним приликама за себе, они могу постати њени издајници и непријатељи. Начин и ток туберкулозног зараживања организма или тубе,ркулизација организгаа претстављена }е овде сликовито. ради бољег разумевања процеса стварања туберкулозкогимунитета. Ова тубепкулозна огњишта могу се образовати у човечјем организму у свако доба његова живота, али почињу да се стварају понајчешће још у раном 1 детињству, управо одмах по рођењу детета. С првим 1 пољупцем, који мајка даје своме новорођеном детету, даје му често и прву клицу туберкулозе, било своју сопствену, ако је и сама туберкулозна, било туђу коју је примила од неког туберкулозног члана нородице или неког страног лица. Ако пак мајка ускрати свом детету овај први дар, онда ће се за то постарати неко други који „м1ного воли малу децу и радо их љуби". То је тако звана колевкина туберкулозна зараза. Међутим прави почетак образовања ових туберкулрзних огњишта настаје тек када дете напусти колевку, почне да пузи по поду, обично прљавом и упљуваном, и да се игра са разним предметима, које нађе на поду, или са домаћим животињама, већином умрљани испљувцима, па прља своје прсте које после завлачи у своја уста, а често и саме предмете; то је зараза прљавштином. После овог доба наступа један мали застој у зараживању да би се наставило кроз детињско и младићско доба, када организам, још млад и њежан, мора, по дужности, да прође, кроз разне васпитне устаноове (школа, радионица и др.), у већини случајева нехигијенске, да би се завршило обично око његова пунољетства т.ј. у двадесетој години, до кога до,ба готово сви људи, поглавито варошани, који [су више изложени овој зарази, добију ова огњишта. ГГрисуство ових туберкулозних огњишта код људи може се утврдити }ош за њихова живота на разне начине зрацима и туберкулинском реакцијом која је проста и безопасна. И тако, благода,рећи особинама туберкулозних клица да могу, у извесним приликама,, прећи од вируса у вакцен, ми природним, истЈина доста опасним, путем стичемо имунитет против туберкулозе. По оној нашој пословици „где несреће ту и среће има", ми једино овим огњиштима туберкулозних клица, које носимо у себи, имамо да заблагодаримо што сразмерно мање болујемо од туберкулозе него што би, према, неизмерном брОју туберкулозних клица које нас окружују са свију сТрана и неповољним животним приликама у којима већина од нас живи, требало да буде,