Opštinske novine

3

Општинска статистика

489

не државне и општинске управне задаће. Поред надлештва града Берлина, које је 1862 примило на себе послове статистичког бироа берлинске полиције (који је радио већ десет година), стаориле су нарочите статистичке бирое или статистичка надлештва немачки градови: Бремен 1861, Франкфурт 1865, Хамбург 1866, Лајпциг 1867, Либек 1871, Алтона 1871, Бреслава 1873, Кемлиц 1873, Дрезден 1874, Минхен 1875, Герлиц 1878, Келн 1883, Магдебург 1885, Штрасбург 1888, итд. За примером ових градова пошли су затим готово сви други немачки градови који броје више од 100.000 становника, па и неке општине са мањим бројем становника. Данас има у Немачкој око 49 статистичких градских надлештава. Ако се урачунају и три немачка града Ханзе, Хамбург, Бремен и Либек, онда 52, а ако се урачуна Данциг, онда 53. Комунална статистика развила се у разним државама врло различито. Од најјачег утицаја на тај развој био је однос између највише централне владе, покрајинских влада, провинцијалних и општинских управа. Где је слобода градова и градска самоуправа шира, као у Немачкој, Швајцарској, Низоземској, Италији, итд. — могла се градска статистика развити органскије, слободније и корисније, него у земљама јаче државне управне централизације и подјармљивања градске самосталности. И велике разлике које су постојале у организацији званичне статистике уопште, од државе до државе, као разнолик однос између статистичких централних надлештава државних, ресорне статистике других државних централних надлештава, покрајинске статистике, обласне статистике итд. наметалз су комунално] статистици готово свуда друкчији положај. Ове везе и њихов значај за градску статистику јасно се виде из постојећих форми државне, покрајинске и градске статистике у Немачкој, покрајинске и провинцијалне статистике у бившој Аустро-Угарској, француске општинске статистике, швајцарске градске и кантоналне статистике, енглеске статистике локалних самоуправних тела итд. Тиме се довољно објашњава врло мала једноликост градских статистика у разним државама и земљама. Као у Немачкој, комунална статистика развија се и у иностранству, иако обично у сасвим другим формама, у току времена непрестано еве више( и довела је и тамо до оснивања нових или проширења старих статистичких градских бироа. У чињеници што се за сразмерно врло кратко време, нешто више од пола столећа, градска статистика необично развила, лежи најбољи одговор на питања која су раније често постављана, да ли је целисходно и потребно да се заводе и градска ста.тистичка надлештва. Значајно је у овом погледу и то што после рата није дошло, под утицајем финансијске и економске невоље, ни до каквог јачег ограни-

чења делатности градских статистичких надлештава, иако се са многих страна сугерисала могућност уштеда баш на овом подручју. После детаљног испитивања показало се да би се можда могло одрећи једне или друге више научне п неважне статистике, али да укидање статистичког надлештва једног великог града не би донело никакве уштеде, него би повећало трошкове и изазвало друге штете, јер се многи неопходни статистички радови не би тада више водили систематски у једном нарочитом централном надлепггву од стручног особља, него би се морали водити у разним децентралним местима управе, делимично само као пригодни и узгредни радови од бироа који имају претежно друге сврхе. У најновије време поново се доказало да градска статистичка надлештва нису поникла из неке нарочите склоности или прохтева или из статистичког спорта, него да су резултат добро промишљене поделе рада у општинској управи и помажу да се реше управни задаци од велике важности и од истакнутог практичног значаја. 2 — Задаци Комунална статистика има, у оквиру општинских односа, у принципу да испуњава све задатке као и свака друга статистика; она мора, као и ова, да служи својим радовима практичним управним циљевима, знанственим циљевима, политичким и другим јавним задацима. Задаци општинске статистике деле се у главном у две велике групе: пренесене државне статистике (спровођења општих државних прописа и других државних статистичких операција у општинама), и властите комуналне статистике за општинске сврхе. Завођење систематске статистике у општинским управама постаје целисходно чим величина града, разноликост и начин његовог живота не дозвољавају више да се сви његови односи довољно виде сретствима једноставног посматрања, чим се дакле мора прибећи статистици као систематском посматрању у маси да се њеним методима и сретствима добију потребна сазнања из иначе непрегледног, комплицираног света појава. На овом степену градског развитка потребно је завођење систематске статистике исто тако као и код средњих или малих држава или код великих индустријских и трговачких предузећа чији је делокруг прешао одређен опсег. Код градова са широким самоуправама вршење статистичких функција још је важније него код друге врсте општинских уређења; тим важније што више комуналних задатака прими град на себе, што се више одаје, а на повереном му подручју, слободној економској самоуправи, води велика економска предузећа, ствара и одржава трговачка и саобраћајна сретства, хигијену, социјално старање, уметност итд., што више настоји да свесном политиком економског и градског унапре-