Opštinske novine

490

Београдске општинске новине

ђења, у конкуренцији са другим градовима, подиже опште добро или га одржава на постојећем стању. За такво вођење велике градске управе неопходно Је потребна властита статистика. Јер статистика може, ако се правилно развија и примењује, да оријентипш детаљно градску политику о основицама општинског живота, да разјасни и измери узроке и дејства у компликованом саставу, да укаже на најбоље путеве за предузимање управних мера, да испита успех управних потхвата, итд. Према томе, градска статистика је у главном управна статистика. Веза између статистике и управе код градова је много ужа него код државе, исто као код приватних индустријских и трговачких предузећа. Статистичка централна места великих држава не могу, из појмљивих разлога, да воде градску статистику овакве врсте; али ни мање циљеве и задатке комуналне статистике не може државна статистика довољно и исцрпно испуњавати, јер централна надлештва великих држава нису у стању да дају тако тачне и потпуне описе великоварошких стања и догађаја са до детаља рашчлањеним основама, како је потребно градским управама. Не треба потцењивати предност да органи градске статистике стоје ближе стварним односима и да је зато за њих једноставније спровођење свих градских статистичких операција него за државна статистичка надлештва, која већиномнису уско везана са подручјем свога посматрања. Личне и пословне везе олакшавају набављање, критичко проверавање и утврђивање материјала; приликом обраде материјала постоји могућност за финија разликовања и ралпчлањивања, за примену нарочито суптилних метода и потпунијих техничких помоћних сретстава. Све ово пружа градској статистици њену специјалну вредност. Што се тиче задатака градских статистичких надлештава у појединостима, они се протежу на врло широко, стварно готово неограничено подручје. У средишту свега стоје подручја економске и социјалне статистике као и управне статистике. Као подлога за правилно просуђивање и процењивање свих статистика о свима културним питањима мора се и код градова највише неговати статистика становништва; она се овде чак мора даље развијати и још више рашчлањивати него код државне статистике. Код статистике сановништва градова игра главну улогу бројење становништва према полу, старости, породичном стању, рођењу, позиву, религији итд., даље детаљно правилно бележење бракова, рођења, смртних случајева, оболења, путовања, саобраћаја странаца итд. Са општим пописом становништва може се згодно узгред извршити попис варошких вемљишта и зграда, домаћинстава, станова, пословних локала, кирија, занатских радњи, и других пословних предузећа, затим стање стоке, механичких покретача и много чега дру-

гог. На широком подручју економске и социјалне статистике треба да се градови позабаве, у колико поменути специјални пописи не расветљавају то, у првом реду испигивањем темеља целокупне градске привреде, њених производних, трговинских и саобраћајних потреба, условима и правцима трговине и саобраћаја, снабдевањем становништЕа животним намирницама, занатских радњи сировинама, подизањем грађевинске делатности, ступњем запослености заната и индустрије, ценама и наградама, незапосленошћу, положајем радника, социјалним старањем и још многим другим. За специјалну управну статистику градова у првом реду је од важности да преко статистичког уреда изврши целисходну поделу града у изборне округе, црквене, школске округе и округе за разне друге управне сврхе; уз то долази задатак опширног скупљања и чувања статистичког материјала сваке врсте за давање извештаја, савета, мишљења у статистичким питањима, што је све стално потребно разним гранама градске управе у великом опсегу за извођење практичних радова. Статистички уред има при томе истодобно да се брине за скупљање свега статистичког материјала који се може добити из другихградских управних места, по потреби да вади из тога изводе, да држи на расположењу кад затреба за обавештавања, да публикује у издањима статистичког уреда, у градским званичним извештајима или на другом месту. Од необичног је значаја за сваки велики град да да овлашћење своме статистичком уреду да целокупну општинску статистику у свима гранама општинске управе стално надзире. При смишљеном уређивању градског статистичког уреда треба у првом реду утврдити које ће статистичке послове овај уред издвојити из других управних грана и примити на себе као централно статистичко место градске управе, а који ће други статистички послови пак остати при стварним управама (дакле ,,неиздвојени"); статистике које буду остављене да се воде ван централног уреда треба да се редовно испитују, да се не воде двоструко, или још чешће у разним гранама велике управе, да се по могућности правилно и рационално разрађују, да се не служе нецелисходним методама, погрешном скупоценом техником, итд. Врло широко подручје специјалне градске унравне статистике која се води у разним рефератима, уредима, предузећима и другим надлештвима једног великог града, не може се овде исцрпно описивати; у првом реду долазе персонална статистика градског персоналног отсека, финансијска и пореска статистика, статистика сиротиње, школа, радничког осигурања, радника, станова, пословка статисти-а градских надлештава и предузећа у Изобиљу и многостраности. У многим градовима поверени су статистичким уредима и други задаци, нестатистички,.