Opštinske novine

Општинска статистика

495

стичког годишњака, једеолико обрађивање народног пребројавања и споредних прописа (земавишта, зграда, станова, домаћинстава), пописа занимања и предузећа, уписивање становништва између два поциса, агломерације становништва, кретање становништва (рођења, бракове, умрле, класификацију смртних узрока, проучавање цифара смртности, путовања, саобраћај странаца), приказивање радкичке пијаце, осигурање беспослених, сиротињу, болесничке благајне, болнице, рачуне домаћинства, јавно старање, статистику цена, потрошње и награда, поделу на округе, статистику грађевинске делатности и цена грађевинског материјала, општинских финансија, нарочито њене имовине и дугова, школску статистику рачунајући ту и забавишта за децу, игралишта, и много друго. Велики део радова Савеза немачких градских статистичара налази примену у познатом Статистичком годишњаку немачких градова, који је основао и издаје га проф. д-р М. Нефе (Бреслау). Изашло је 21 годиште овога дела на коме заједнички сарађују чланови Савеза, I 1890, XXI 1916. У годишњаку се обрађују сва важнија подручја општинске управе, економски и социјални односи становништва готово свих градова са преко 50.000 становника. На послератним конференцијама претресана су у главном питања статистике коштања живота, бројева скупоће, индексних цифара, станбених односа, промене својине землзишта, грађевинске делатности, пијаце станова, даље пребројавања народа, позива и предузећа, упоредне варошке финансијске статистике, и школске статистике. Поред Статистичког годишњака, изашле су 4 допунске свеске, од којих прва обрађује великоварошке агломерације немачке државе, друга питања општинског чланства, итд. Због рата морало се обуставити и издавање Годишњака и допунских свезака. После рата Савез је издао „Тромесечник немачких градова" (доцније „Месечник"), али и од ових публикација могло се појавити само прво годиште 1921 и три свеске другог годишта 1922. У најновије доба створена је опет могућност за издавање Годишњака. 1876 створен је статистички биро (магистратски департман) у Бечу. 1884 израђен је програм за стручно организовање статистичког одељења. О начину прикупљања материјала расправљало се на Конференцијама са чиновницима статистике, под претседништвом директора магистрата. Департман је имао властити протокол, и властиту регистратуру, и кореспондирао је директно са свима другим статистичким бироима, као и са свима властима које нису претпостављене магистрату. Департ-

ман за статистику града Беча протезао је свој рад не само на целокупно подручје градске управе, неш и на све чињенице и односе које пружају материјала за статистичко посматрање ради приказивања целокупног јавног живота града Беча. Биро је издавао врло важне публикације, међу осталим Годишњак града Беча од 1882 и читав низ публикација о разним питањима здравствене, социјалне и економске статистике. После рата делатност је овог департмана знатно ослабила. Он се налази у реорганизацији. У Италији постоји Статистички савез (Унионе статистика) градова, од 1907, који издаје годишњак, одржава годишње конференције; задаци су исти као и немачког Савеза. Изашло је 6 Годишњака, од 1906 до 1916, а спремљен је VII за 1923/4. У Швајцарској постоји Савез швајцарских статистичких бироа, који обухвата не само градску, него и кантоналну статистику, и савезнички статистички биро. У Француској постоје у великим градовима бирои за хигијену и статистику, који издају већином статистичке публикације, Савремени статистички биро има Париз. Он је под префектуром сенског департмана. Уз њега стоји Комисија комуналне статистике, којој претседава сенски префект. Комисија је састављена из чланова муниципалцрг већа, Института, Академије за медицину, научника и чиновника обеју префектуралних управа, и даје савете о статистичким иописима и публикацијама. Има две нарочите задаће: 1) да прикупља податке које дају поједине уцравне гране града и да се брине о њиховој публикацији периодичној, 2) да обрађује статистичке пописе, односно стање и кретање становништва. Публикације париског статистичког бироа су врло многобројне. Од особите је важности опширан Статистички годишњак. Добро је развијена општинска статистика и у Низоземској, нарочито у Амстердаму, који је издао врло драгоцене статистичке публикације. Исто тако могу да послуже као узор градске статистике у великим градовима Данске (Копенхаген), Норвешке (Осло, Берген, Ставангер и Трондхјем), Шведске (Штокхолм), Финске (Хелзингсфор, Або и Виборг), Пољске (Варшава и још неколико других градова), Литве (Рига), Енглеске (Лондон), Сједињених Америчких држава (Њу Јорк, Бостон, Чикаго, Буфало итд.) (Као што се види, има малих држава са необично добро развијеном градском статистиком, нарочито у престоници, док има великих културних земаља које у том погледу не би могле послужити као узори. Примедба преводиоца.).