Opštinske novine

Хемијска и хигијеиска аиализа воде за пиће у околини Београда

За израду ове студије као материјал послужиле су ми воде из села у околини Београда у радиусу отприлике до 15 километара. За ту сврху обишао сам више села и узимао воде из бунара за напајање стоке. Поставио сам себи за циљ да при узимању вода за преглед (анализу) водим рачуна о томе да узимам из бунара уређених и неуређених. Сва села, из којих сам узимао воду, означена су на карти коју уз рад прилажем. Сем тога ради бољег прегледа вршио сам снимања (фотографисања) бунара и њихове теренске околине, као и средства за напајање стоке корита, кофе, и друго. Ово фотогрфаисање служи као допуна теренском прегледу, коју сам изнео у табели бр. 3 и 4. Цео сам свој рад поделио у три дела: I — Теренски преглед бунара и околине. II — Хемијско испитивање непосредно на терену, наиме фиксирање С0 2 ; О; Н 2 5. III — Хемијско-лабораторијски рад, при коме сам највећу пажњу обратио на ова једињења: амонијак, албуминоидни амонијак, нитрити, хлор и органске материје, који у вези са теренским прегледом пружају јасну слику загађења воде. Зато су резултати мојих лабораторијских анализа смештени одвојено од од теренског прегледа. Лабораторијски рад радио сам у хемијској лабораторији фабрике „Биљана" а калориметријско одређивање, односно упоређивање са стандардима у државној хемијској лабораторији Централног хигијенског завода. Пре него што почнем са расматрањем резултата као и извођења закључака извршених анализа, морам да се позабавим питањем;, којем типу припадају воде које сам анализирао, а исто тако и да решим питање које се воде сматрају као добре воде. Воде, које служе за напајање стоке најбоље је поделити на три групе. I — Површинске воде — потоци, реке и језера. Углавном постају из атмосферских талога, извора и подземне воде. Обично су сиромашне минералним састојцима, а њихов хемијски састав знатно се мења од количине атмосферских талога и геолошког састава земљишта. II — Подземна вода — односно вода која лежи на непропустљивом слоју и испуњава све капиларне просторе геолошког слоја у којем лежи.

III — Изворска вода — наиме воде које су у свом подземном току избиле на површину земље. Изворске воде треба поделити: 1) на плитке и 2) дубоке воде које пролазе дебеле слојеве земље. Овако подељене воде разликују се по свом хемијском састацу. Дубоке изворне воде за разлику од плитких имају знатно више минералних састојака, не садрже органских материја и раствореног кисеоника а раствореног угљен диоксида имају у знатно већим количинама. Из прегледа табела о резултату хемијских анализа, а на основу присуства у води органских материја кисеоника, као и незнатне количине минералних састојака, можемо изнети закључак: да наше воде треба сматрати као подземне и плитко изворне. Изузетак чине поједине воде из села Вишњице, које због присуства сумпор водоника, као и повећаних количина сулфата, могу се сматрати за воде дубљих слојева. Јер присуство сумпор водоника Н 2 5 специфично је или мочварном терену или дубоким изворним водама. А пошто тај крај више личи на брдовит него ли на мочварни може се изнети закључак да воде у селу Вишњици су из дубљих слојева. Услови пак којима би требало да одговара добра вода за напајање стоке су следећи: I — Да има воде у довољној количини. II — Да има таква својства захваљујући којима стока радо пије воду. III — Те особине и својства добре воде су следећа: пријатни укус и да нема мириса, то јест да има добре физичке особине. Да се вода радо пије треба да има око 9—12°С температуре, док је хладнија вода неугодна, а воде са температуром више од 15° постају сувише топле непријатног укуса — бљутаве. Мирис и укус врло је тешко одвојити један од другог, јер сваки мирис даје води неки специфичан укус, док укус не мора давати и мирис. Укус и мирис воде обично долази од органских а понекад и од неорганских једињења. Мирис углавном настаје од распадања органских материја животињског и биљног порекла, земљишта, отпадака индустријских предузећа итд. Према томе загађене воде можемо поделити н атри групе: 1) Група фекалних материја: а) Плеснив мирис од распадања органских материја — гноја поља. б) Мемљив мирис проузрокован фекалијама .