Opštinske novine

Хемијска и хигијенска анализа воде

501

код којих се вода вади кофом. Као допуну горенапоменутог наводим ова два примера:

1.

Рад на терену

Рад у лабораторији

СО,

О

Н 2 5

Дефицит кисеоника Биолошка потрошња кисеоника

о _ *о а с 2.5 н

Слободни амонијак, као N

Албуминоидни амонијак као N

Нитрит јон као N

Нитрат јон као N

Хлор јон

Затворени цементирани бунар са пумпом

5.9

9.2

0.3

0.2

16.9

0.7

0.07

0.04

27.0

10.2

2.

Отворени неуређени бунар — вађење воде кофом

8.3

9.6

1.1

0.4

7.8

0.8

0.1

0.05

30

13.9

Хемијска анализа дунавске и савске воде, које су у таквој знатној мери утицале на квалитет воде поменутих реона, биће умесна у моме раду утолико пре што и оне служе за напајање стоке. Из свега што сам навео, није могуће извести дефинитиван закључак о квалитету односно о загађености воде из поменутог реона. Поплава као случајна појава у знатној мери променила је хемијски састав воде, и утицала је на загађење воде. На основу пак мојих анализа, ове воде треба сматрати као јако загађене воде. У другу групу убрајам воде из села Овча, Борча, Железник, Бели Поток, Пиносава, Јајинци, Раковица. Код ове групе, као што се

види из прегледа табела са резултатима теренског прегледа и лабораторијског испитивања, о двеликог је значења локално загађење, Код ових вода није било могуће константовати слично тотално загађење, као што је случај у првој групи. У појединим селима, узимајући воду за преглед, приметио сам да постоји знатна хемијска разлика између појединих вода, док би геолошки састав земљишта, по свему судећи, требао да буде исти. То се нарочито види код већих села, као што су на цример Овча и Борча. Тражећи томе разлога, наишао сам на публикацију д-р Марка Т. Леко о води за пиће (Српски Архив за целокупно лекарство. Година 2 од 1896 године стр. 570). Из те публикације се види да са насељавањем терен може толико да се загади временом, да се чак мења растав подземне воде. Мислим зато да те разлике у хемијском саставу углавном зависе б%ш од тога. Нарочито, ако се узме у обзир и то да воде у центру села садрже више минералних соли и имају знатно већу тврдоћу него воде на крају села. Упоређујући таблице резултата теренског прегледа у погледу загађености вода. Код непокривених бунара са неуређеном околицом (теренском) увек имамо знатно веће количине азотних једињења, као и хлора. А то нарочито вреди за оне плитке бунаре у које и вода са површине може слободно да се слива. Количине пак амонијака слободног и албуминоидног, нитрита и хлора, индицирају нам свеже загађење, односно почетак загађења, као и загађења које је у пуном јеку. Дакле разлог том загађењу треба тражити искључиво у неуређеној околини бунара. Знатне количине нитрата, код појединих вода, изразито показују да је процес минерализације органских материја сталан. Чак шта више и уређени бунари са чистом околином, иако су довољно

Л

а б о р

а т

о р

и ј

с к

И

Р

а д

Рад

на терену

ГО

еп

* о

X 2

О

суви остатак

Тврдоћа

К Д

3 о о. н

с 2

2: о го

со

о О)

09 X

к

«3

оз

о

Растворени

2: н к

а о сз 2 о р? о к 10

о в V з

2 52 52 =*

сС 2: о X х 2 \о <

В _о н сз О5: X

X о н ес С. н к X

X _о

х _о н

о 33 03 о. к

03 оК о. н

X сс са о е* ГЕ

оз X Е

СТЗ X н X 03 X о \о о. 03

оз

С0 2

О

Н 2 5

X -8а; о о. н >1

\о О и

О. О Ч X

-еи н ч г: 6"

з: •8<У X

С СЈ >1 и

о & ГТ

с 03 н и

С

а

В

а

2.5

8.6

' —

2.2

0.3

14.6

2.3

0.18

0.02

21.3

25.7

380

656

176

12.8

10.6

2.2

д

У

н

а

в

1.1

9.2

0 .7

1.2

10.7

0.2

0.2

0.05

10.6

19.4

358

596

238

10.9

9.3

1.6