Opštinske novine

500

Београдске општинске новине

15) Целокупна тврдоћа. Целокупна тврдоћа одређена је титромеријски са и/ 1о К палмотинат по методи \Утк1ег-а. У 100 см 3 неутрализоване воде са ХХЧпк1ег-а (индикатор метил-оранж) додаје се 2—3 капи бромне воде за разораваше индикатора. Кувањем се истерује бром после чега у присуству индикатора, фенол-фталеина кисели раствор се неутралише са алкохолним раствором КОН. Неутрални раствор титришемо до слабе ружичасте боје са п/ 10 К палмитината. Број утрошених кубних сантиметара п/ 10 К палмитината множимо са 10 и са 0,56. 16) Стална тврдоћа. Стална тврдоћа је раз^ика између целокупне и карбонатне тврдоће. Тврдоћа је изражена у немачким степенима. Стандардије за калориметријско одређивање су направљени из смеша раствора К хлор плат. и Со С1 2 различитих концентрација. Из резултата мог испитивања могу изнети закључак: да је количина минералних соли просечно је око 550 мгр. Према овоме, воде које садрже више од 550 мгр. минералних соли већ су сумњиве, као воде које пролазе терет изложен загађењу. Изузетак у овоме случају сачињавају воде из села Пиносава, Бели Поток, Железник, код којих с уколичине минералних соли и сулфата. Воде из Белог Потока и Пиносаве, иако садрже знатно више минералиих соли, ипак се не могу убрајати у врсту загађених вода. Јер то искључиво зависи од геолошког састава земљишта. А количине органских материја, азотних једињења пружају слику добре и исправне воде. У погледу количине азотних једињења, наиме амонијака, нитрита, нитрата, као и органских материја, потребно је поделити све воде које сам испитивао у две групе: У прв угрупу убрајам воде које сам узео из Панчевачког рита, Макишког поља и села Бежаније. Код ове групе_, због овогодишњих поплава, вода из Саве и Дунава још и сада

има знатног утицаја на ехмијски састав воде. материја, слободног, као и албуминоидног амоОвим је знатно повећана количина органских нијака. Количине нитрата сју у знатним колиичнама и крећу се у великим размацима. Количине нитрата с уминималне. Из овога се може закључити :да је код дотичних вода процес распадања; у пуном јеку и да се ове воде могу сматрати као нездраве. У прилог томе говори и арилично велика биолошка потрошња кисеоника, као и дефицит кисеоника. Присуство пак угљен диоксида говОри о присуству микроорганизама. Могућност локалног загађења воде, услед недовољне удаљености од клозета, штала, ђубришта, нисам констатовао и мишљења сам, да знатне количине једињења која илуминишу загађење треба тражити у непосредној близини бара са устајалом речном водом од овогодишње поплаве. У прилог тог схватања служи следећи пример, код којег сам узео две воде из истог реона, дакле са терена истог геолошког састава. Један од ових бунара нала»ио се на поплављеном терену а други изван њега, на отстојању око 300, 400 метара. Бунари су удаљени један од другог пола километра. Из прегледа доње табеле падају у очи велике и знатне разлике у количини албуминоидног амонијака, нитрита, органских материја, дефицита кисеоника и биолошке потрошње кисеоника. Ово повећање налази се код бунара из поплављених реона. Иако већина бунара нису хигијенски саграђени, отворени су : а и начин вађења воде примитиван је, ипак сам мишљења да све то не утиче толико на загађење, колико утиче вода из устајалих бара образованих после поплаве. Из прегледа резултата анализе воде из Макишког Поља види се да воде из добро саграђених — цементираних и затворених бунара, са пумпом имају готово исту загађеност, као и воде из неуређених отворених бунара,

д 1 о о

Ј1 а

б О Р

а т о

Р и ј с

к и

р а д

Тврдоћа

гад

с V и

к 33

тз

о <и

Растворени

X X н

и и сз ^ 5"

Утрошено К Мп 0 4

с_> О X «=С

п х сз Д 53 2 ^ со \0 >Ј-1 <2

Нитрат јон као N.

д о

вз о

33 о « "—•

н СТЗ н о ° н

СЗ X н СЗ

в X м о

03 Ш >>

к н «3 X о о О. 03

оз

со 2

О

Н 2 3

к ■& а V з >~ч а:

§ 3 5 ° 2 О. г -а н

иг

2. Е 2

о, о ч X

& * СЈ 2

о 3 и еЛЈ СЈ х

Сувог ' филт

ж О) с СЈ >> и

О 03 гг

н СЈ

Н

е

п

0

п

л

а

в

љ

е

н

12.1

11.7

4.7

0.44

0,01

0.4

17.3

244

оо

876

22.1

19.9

1.3

П о

п

л

а

в

љ

е

н

4.7

6.9

4.9

3.8

18.2

1.8

0.3

0.04

7.0

19.4

18.9

773

733

42

24.2

15.8

8.4