Opštinske novine
Хемијска и хигијенска анализа воде
507
јом је вађена вода. Врши се напајање наравно и из корита, како сопствених тако и сеоских (општинских). Мишљења сам да је напајање стоке из ведра много здравије него ли из корита. Код већине корита нема отвора за отицање воде, зато вода остаје у кориту, стоји пе нокелико сати, мемгајући се после са свежом водом. Корита се вероватно никад не перу. За преглед узео сам једну исту воду из бунара и корита у којем је вода остала после напајања. И то ми служи као доказ моје претпоставке да је вода у кориту много више загађена него у бунару.
Начин којим доспева вода у корита, у појединим случајевима, јавља се исто као извор загађења. Имао сам прилику да видим како вода из чесме доспева у корито по прљавом и блатњавом терену, пуном коњског измета и ђубрета. Пример: пуњење корита водом из чесме у Белом Потоку. У овим случајевима јасно је да вода, и при најбољим својим квалитетима, доспева у корита загађена. Утолико пре што су чесме прилично удаљене од корита, и вода цури полако. Као норме за здраву и добру воду код оцењивања узео сам вредности које су изнете у § 22 гл. 8 Санитетског законодавства. Из детаљног прегледа табела са хемијском анализом, теренског прегледа, као и свега што сам горе изнео закључујем: да сви бунари из којих сам узимао воду немају водонепропустљивог слоја. Већина бунара је плитка, околина је јако неуређена (извори загађења су у непосредној близини) и због тога јако је подложна загађивању споља. Да готово све воде не одговарају захтевима, бар примитивне хигијене. За наша села
било би свакако од велике користи, да сељак схвати потребу чисте и здраве воде за напајање стоке. Никола А- Тимофејев ПРИМЕДБА Код теренског прегледа: 1.) Дубина бунара означена је код појединих објеката на основу директног мерења са конопцем, а код неких путем распитивања; 2.) Уредно дворипгге означава чисто без фекалних нечистоћа.
3.) Неуредно двориште терен пун нечистоће и фекалија. 4.) Ако је бунар удаљен за 15 метара од пгтала, клозета и сл. извора загађења означено је, да се налази „у близини". 5.) Поједине воде из села Железника садрже много хлора, вероватно у облику алкалних или земноалкалних метала, због тога су слане и као такве, како тврде сељаци радо пије стока. 6.) Један део с. Железник има водоводску воду из Београдске водоводске мреже, чиме се постиже да бар једно село у околини Београда има воду, која одговара захтевима хигијене. Овај рад ,који се штампа у Општ. новинама, разликује се од мог Св. Савског рада у толико, што сам ту изоставио све детаље и унео сам само најкарактеристичније податке. ЛИТЕРАТУРА 1.) Д-р X. Ивковић: Стандард методе за санитетску анализу воде. 2.) Српски Архив за целокупно лекарство 1896 г. 4.) Практикум Агрикулт. Хемије. 5.) Колективни рад под ред. И. А. Обергарда Спутник пишчевика.
Вода из
Растворено
Лабораторијски рад
со 2
0
Н„5
Дефицит кисеоника
Биолошка потрошња кисеоника
о ^ х О < V 3 5? О ^ о-
Слободног амонијака као N
Албуминоидн. амон. као N
Нитрита као N
Нитрата као N
Хлор јон
Бунара
21.8
14.1
—
—
—
11.5
0.02
0.01
0.01
20.0
35.0
Корита
12.4
8.2
-
1.4
2.1
14.5
0.02
0.07
0.01
20.0
35.0