Opštinske novine

За унапређење туризма у Београду

Поред толиких других места у нашој држави и Београд је проглашен децембра 1936 за туристичко место. Одлука о томе резултат је фактичких прилика, а не какве сентименталности. Београд је не само значајно историјско место, него и по свом природном положају лепо и привлачно. Једино није климатско место. Ако би се ради овог последњег учинила замерка, одговор би био врло лак: а зар су Париз, Берлин, Беч, Рим итд. климатска места? Не долазе ли тамо са свих страна света туристи да виде те старе историјске вароши, шихове музеје, знаменитости, установе итд. Београд има врло дугу и интересантну прошлост. Остатака те прошлости има из ранијег и новијег доба. Из старијег доба су Доњи и Горњи град, а из новијег још доста многобројне зграде, којих највише има у најстаријем делу Београда. Од маркантнијих зграда су: Конак Кнегиње Лзубице, Саборна црква, оне две куће прекопута ње, Доситијева Велика школа на Јовановој пијаци, неколико старих и типичних кућа у ул. Страхинића Бана, старо Министарство финансија у ул. Милоша Великог, Кнежева пивара у ул. Балканској, приличан број зграда расејаних по улицама; Грачаничкој, Иванбеговој, Косачиној, Солунској, Краљице Наталије и др. Многе од тих старих зграда, стилских интересантних, требало би сачувати. У првом реду ону прекопута Саборне цркве: некадању Томину, а сада кафану под знаком питања. На ту кућу, као и на приличан број других требало би ставити натписе те да сваки зна: ко их је и када подигао и чему су служиле. У ул. Краља Петра постојало је и „Старо здање" у коме је доскоро била Железничка дирекција. Ту зграду, коју ограничавају четири улице, подигао је од 1840—1842 Кнез Михаило. У њој је била и кафана код „Јелена" са великом салом, у којој су 1868/1869 држане седнице уставног одбора који је израдио нацрт устава од 1869. У тој сали су држани и отмени балови. Као нешто изванредно помиње се у једној белешци „Српског улака" како је на балу, одржаном 2 фебруара 1844, горело 200 миликерц свећа. Та зграда, коју је држави продала Краљица Наталија, порушена је и на њеном месту биће палата Народне банке. Иако та зграда није била стилска, ипак је није требало рушити. Ради одржања традиције онога кра-

ја, и обзиром на то да је прекопута те зграде, а где је данас основна школа, било некадање „Читалиште", требало је ту зграду оправити и удесити за Народну библиотеку. Београд има доста нових јавних зграда, али ретко на којој има натписа, по којима би се знало каквој сврси те зграде служе. Странац, док не буде питао, неће знати шта се налази: 1) У палати прекопута Војне академије, у којој се налазе четири министарства; 2"* У палати, у којој је Министарство саобраћаја; 3) у зградама: Техничког факултета, Правног факултета на Краљевом тргу, Државне архиве; Министарстава: Грађевина, Просвете, Правде, Спољних послова, Окружног уреда, итд. итд. Не само да би требало на сваку зграду ставити натпис, него и годину грађења. И приватне зграде треба да имају обележену годину грађења, а поред тога прописати да свака зграда пре рушења мора бити снимљена и по два снимка предата Општини. Исто тако предати снимке и нових зграда кад на том месту буду подигнуте. На овај начин створио би се леп музеј који би за доцније историчаре био од великог значаја, а за туристе интересантан. У парку, преко пута Господарске механе, налази се једна лепа чесма коју је општина подигла пр. год. То би требало написати на чесми, јер, ако нас данашње то не интересује, неће тај случај бити и са онима после нас. Туристе, и уопште путнике, кад дођу V неко место, све у њему може да интересује, а може бити и обратно. Све зависи од тога да ли се у !том месту има шта видети. Ако утисци буду добри, то ће допринети да и други туристи дођу. И обратно — неће нико долазити. Београд има лепу околину. Предграђима: Дедињем и Топчидерским Брдом ми можемо бити поносни. За излете имамо доста лепих места, са којима треба омогућити брз и јевтин саобраћај. Ради тога би било потребно линију трамвајску бр. 9 продужити до Вишњице, бр. 3 до Раковице и појевтинити аутобуски саобраћај до Авале, на којој се налази гроб Незнаног Јунака. Сада је доцкан жалити, али је штета што се тај гроб не налази у вароши, него чак на Авали, до које средњи сталеж и сиротни тешко може доћи. Ако ми желимо да нам што више света долази у Београд, а тај свет се бави неколико дана па оде, такође мо-