Opštinske novine

Пчсларство у Београду

Нема спора да је у Београду било кошница са пчелама и за време турске владавине, јер су прилике за пчеларење биле доста повољне, а нарочито на његовој периферији, с погледом на огроман број ливада и воћњака његове најближе околине. Срби су се усељавали у Београд после његовог ослобођења од Турака, и проширивали га. Зна се поуздано да су се такође многи од њих занимали пчеларством, јер Ј је силан коров по бедемима, шанчевима и многобројним турским гробљима, уз разно воће и дрвеће и силне баште, давао пчелама дозољну пашу за живот и развој, а и за нешто прихода према начину гајења пчела, којим се онда пчеларило. Када се Београд почео да чисти и уређује и да изграђује добрим делом и данашњу своју чаршију, број кошница са пчелама се је у цснтру нешто смањио, али је зато на периферији одржан, па чак и повећан. Кад је у Европи отпочело пчеларење са т.зв. модерним кошницама са покретним саћем Београд је одмах прихватио ту напредну новину и био проповедник новог начина пчеларења за ондашњу Србију. У првим бројевима „Тежака", органа тек основаног Српског пољопривредног друштва, почињу и поуке из напредног пчеларства. Београд је схватио свој културни задатак и у том правцу и из њега су се ширила прва знања о напредном! пчеларењу. Напредно, или како се то каже, рационално пчеларство, колико је било раширено у предратној Србији, па и у овој послекумановској, за свој развој највише дугује поукама које је Београд давао. Но од интереса је да Београд није био само проповедник напредних пчеларских идеја, већ је све што се препоручивало народу рађено и испитивано у самом Београду. Прве модерне кошнице, како се то говорило за кошнице са покретним саћем, израђивале су се и у Ееограду, и красиле баште старих Београђана, љубитеља пчеларства, а међу београдским напредним пчеларима нису били само школовани људи — чиновници, већ и занатлије, трговци па и његови Палилулци, ондашњи земљорадници добрим делом. Прва штампана књига за наше пчеларе са поукама за напредно пчеларење изашла је У Београду 1876 године као скупљени чланци отштампани 1875 године у „Тежаку" од Милана

Р. Антића, а издата је о трошку „Друштва за пољску привреду у Београду". Ван спора је да је ова књижица корисно гпослужила тадашњим пчеларима не само у Београду већ у целој земљи. Већ почетком: осамдесетих година Драгутин Посниковић издаје у Београду пчеларски часопис „Пчела". То је прво пчеларско светило, које је из Београда, просуло своје зраке по свему српству, а не само по ондашњој Краљевини Србији. Половином! деведесетих година Београд је већ био зборно место пчелара Краљевине Србије, који се договарају о оснивању свога удружења ради што бољег усавршавања у напредном пчеларењу и ширења истог у народу. Ускоро затим у Београду се ствара прво пчеларско Удружење: — Срп.ско пчеларско друштво, које се прекидом услед рата — ради и данас, као пчеларска централа, на ширењу напредног пчеларства у народу и има на две стотине својих подружина у земљи. Српско пчеларско друштво покреће одмах у Београду и свој лист „Пчелар", који је намирио четрдесет година свога излажења. На освитку XX века у Београду се приређује и први конгрес Српских и Југословен0К1ИХ пчелара и прва пчеларска изложба у земљи. Као нада Срба из свију крајева, Београд је постао прво зборно место и пчелара из свих српских крајева. Београд организује и остале југословенске крајеве и на тај начин и у том правцу ствара духовну заједницу међу свима југословенским пчеларима. Српско пчеларско друштво из Београда суделује 1900 године на светској изложби у Паризу и бива одликовано великим одликовањем. Тако Београд и са те стране бива познат и страном свету. Десетак година иза оснивања прве пчераске организације у Београду оснива се још једна нова: „Пчеларско-воћарска задруга", која организује свој пчелињак у Топчидеру, а којој је био на челу дмного заслужни претседник Београда Милован Маринковић. У Београду излази и други Лчеларски лист „Српска пчела". Затим се у Београду држи и други конгрес српских пчелара из свију крајева српства