Opštinske novine

510

Београдске општинске новине

ђене вароши. У овом погледу има још много да се ради. Развиће туризма не да се замислити без добре рекламе. Она мора бити врло интензивна, па да донесе добре резултате. Срећом, у том погледу постоје и туђа искуства. Одабрати их, и користити се њима неће бити тешко. У погледу рекламе и чувања старина, странци нам пружају леп пример. Стари делови вароши: Париза, Рима, Нице, Минхена итд. брижљиво се чувају и одржавају ради странаца, којима се све то показује, па чак негде и ноћу. У многим старим кућама Улма, у Немачкој постоје добро очувани средњевековни дрворези, који се у свако доба дана могу посматрати. Иако домаћини никакву награду не траже за своје узнемиравање, ипак путници сами налазе да треба дати и дају, и наравно те куће имају лепе приходе од тога. Слично овоме, може се нешто и код нас урадити. Извесне призатне куће, по споразуму са сопственицима, могле би се дању ставити на расположење туристима ради разгледања. са означењем времена када се то може вршити, и одређивањем лица која ће публику водити и пОказивати јој. Да ч би се то знало^ било би потребно да се све што се односи на туризам унесе у проспекте, штампане на више језика, и да раздавање истих, у извесним приликама буде бесплатно. Градско поглаварство је поступило сасвим доб/ро издавањем укусног и добро уређеног проспекта за 1938 годину. Овим се не искључује, већ напротив препоручује штампање репрезентативних албума за оне који би хтели да се ближе упознају сл лепотом и живописношћу објеката и пејзажа Београда. За унапређење туризма у Београду рађено је нешто и у прошлости. Општина наша дала је 1892 г. Пештанском Фремдемблатту 8000 дин. и он је 20 августа и. г. цео број посветио Београду. Издање је било лепо израђено и луксузно повезано. У њему, поред слика, било је чланака које су написали: претседник општине Милован Маринковић, затим: Данило Живаљевић, Коста Таушановић, Пера Петровић, Стојан Новаковић, Пера Тодоровић, Милан Милићевић, Љуба Јовановић, Коста А. Симић и С. Ајхнер. Књига је била великог формата, са четири ступца на страни, на српском, француском, немачком и маџарском језику. За издатих 8000 дин. Општина је добила 4.000 примерака те књиге. То је била

прва пропаганда туризма Београда, изведена тако смишљено, да и данас може као пример да служи. Још онда се јасно увиђало да се међу странцима може пропагирати с успехом само тако, ако се пише њиховим језиком. Решење о издавању ове књиге донето је на седници одбора од 20 јуна 1892. Претседник Милован Маринковић између осталог тада је рекао: „...и већина странаца обраћала ми је се молбом, да им дам какву књигу, из које би могли упознати Београд. Ја сам имао само ову књигу о општинским пословима, али је било муке ко ће да тумачи, кад је писана српским језиком. Ја сам обавештавао и усмено и писмено на страни и чинио све да неки који треба прибаве обавештења о нама, али томе толико се не верује, колико би се веровало једном неутралном друштву." Поменуо је затим пример како су се неки странци интересовали за Београд 1885, а ми смо их отерали. Одборник Милан Капетановић казао је: „Имао сам прилике да чујем да су се неки Американци више задовољили дворцем кнеза Милоша у Топчидеру него свима великим и лепим грађевинама. Кад би неко страно друштво представило Београд, онда би било више веровања, него кад бисмо ми то чинили пггампањем књига у Београду... Осим поменуте књиге, издате су о трошку Општине две књиге 1904 и једна 1911, све на српском. Ово што је наведено указује нам пут којим се и данас може ићи. Ако смо досад били немарни, то више не треба да буде. Сваки наш грађанин треба да буде обавештен о корисности туризма. А то неће бити тешко. Имамо Сајмиште и сајмове, имамо друштво „Путник", „Аеропут" итд. који сви могу да понешто у том циљу ураде. Ту је најзад и Отсек за штампу и туризам, коме треба дати сретства и проширити га, те да се целокупна акција за унапређење туризма по његовим интенцијама врши, јер он ради у име општине, у име Београда. И држава је недавно нешто учинила. Одобрила је бесплатан повратак онима који се најмање 10 дана баве у Београду, а плате карту за 200 км. или више. То је врло добро, само мислимо да би се цифра од 200 км. могла спустити бар на 150. ДрџГ. Ј. Ранковић