Opštinske novine

512

Београдске општинске новине

и на њему је држао своје предавање Јован Живановић, онда најпознатији српски пчелар, и човек познат са свога рада на пчелирству широм целог пчеларског света. Године 1911 држи се опет у Београду Свесловенски пчеларски конгрес на коме суделују пчелари свију словенских народа: Руси, Чеси, Словаци, Пољаци, Украјинци и Бугари, поред Срба и Хрвата. У Ееограду се те године манифестује од стране пчелара идеја словенског братства, а тиме Београд добија не само у очима пчелара већ и непчелара Срба и Хрвата. Рат је зауставио рад на ширењу напредног пчеларства. Али, чим је земља очишћена од непријатеља, у Београду почиње рад на прикупљању пчелара око Српског пчеларског друштва. Затим Београд убрзо постаје и седиште Савеза југословенских пчеларских друштава и задруга и дочекује нови Свесловенски очеларски конгрес и велику Свесловенску пчеларску изложбу, какве дотле никада није видео. У Београду је приређена 1926 год. прва изложба меда. Београд је од увек имао љубави за пчеларство, помагао његово напредовање, интересовао се за његов развој, како у земљи тако и на страни, и може се слободно рећи: Пчелари Београђани били су вазда у првим пчеларским редовима, па су ту и данас. Београд је такође показао не само велико интересовање за напредно пчеларство својом великом посетом свесловенске пчеларске изложбе 1934 године, већ се показао на висини и пропаганди потрошње меда, као најбоље и најздравије хране и лека. У Београду се већ врши, као и у свима великим европским градовима, контрола меда од стране општинских органа; а у општинској хемиској лабораторији израђује се хемиска анализа наших медова да би се утврдио стандард састојака нашег меда, што је од велике важности за трговину медом. Београд има модерно уређену продавницу меда Српског пчеларског друштва (Катићева улица бр. 5), која потпуно задовољава све хигијенске прописе. Најзад, потребно је рећи да данас у Београду постоји и пчеларска задруга, која има такође своју продавницу меда модерно уређену. Задруга има и свој орган ,,Југословенско пчеларство". Но осимј овог пчеларског листа у Београду данас постоји и трећп пчеларски лист. Као што се види, Београд је чинио и чини и сада много за напредак пчеларства јер се многи његови грађани интересују њиме и раде на његовом јачању и унапређењу. Ни данашњи Београд није изневерио традиције предратног Београда. И данас има доста Београђана који се баве пчеларством, на-

слађујући се веселим зујањем пчелица, које се троше у непрестаном 1 раду, ако се и не осладе сваке године којим килограмом правога меда. Тако нам државна статистика из 1935 године показује да је у Београду било 2056 кошница са пчелама, а од тога старинских свега 16, док су све остале. модерне, што значи да је Београд напредан у погледу пчеларења и да даје пример у том погледу другима, као што је то од увек било. Мислимо да данас у Београду има још више кошница но раније, јер се јављају непрестано нови људи, који су загрејани пчеларством. Може се слободно узети да на сваких 100 Београђана долази најмање по једна кошница. То би додуше било јако мало кад се не би водило рачуна да је ово град, и да град не пружа толико погодности за пчеларење као село. Највише кошница им'а на Вождовцу, Топчидерском Брду и у Топчидеру са колонијама, где се може рећи да их је према паши доста. ГГо нашем уверењу Београд, са мало више пажње у погледу пчелиње паше, могао би да задовољи још један већи број кошница са пчелама, али о томе доцније. Готово се може рећи да нема краја у Београду у коме нема пчела. Доклегод Београђани воле баште и воћке мОрају знати да нема воћа без пчела, па морају да се старају да се пчелиња паша повећа и у Београду, а то се може да учини са мало труда и трошка. За данас са пчелињом пашом готово најбоље стоји дунавски крај и Чукарица, па по том Топчидер и западни Врачар, јер на овом последњем, кад је кишно лето, има довољно белоГ босиљка, који лепо меди, па тамошњи пчелари чешће осете сласт меда но остали. Белог босиљка има и на горњем делу Вождовца, али ће га бити само док се њиве не испа,рцелишу у плацеве, после ће се и тај крај лишити ове благодети. Последња добра година за београдске пчеларе била је 1934. Прошле 1937 године моедила је липа у Београду како није никако за последњих десетак година и пчелари који су били у крајевима где има липе довољно, и није окаштрена но цвета, осетили су шта је прави липов мед. Да би се пчеларење у Београду помогло потребно је да се нешто уради за побољшање пчелиње паше. Париска општина дала је, у великој и чувеној Луксенбуршкој башти, један крај Централном пчеларском друштву те је оно ту ооновало свој пчелињак. Пчелињак је лепо ограђен да сваки радозналац, мештанин или странац, може да задовољи своје љубопитство и посматра рад пчелица и кошница без опасности од жаоке, јер је ограда мало удаљена од кошница,