Opštinske novine

Уметничка хроника

151

Реноар: Портре г-це Гримпел са плавом траком (1880)

владало је велико интересовање. Сваког дана је посета била велика. Посетиоци из унутрашњости су нарочито били многобројни. Нз. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле посетио је још једном изложбу и задржао се дуже времена у разгледању слика. XIX век је необично значајан за француско сликарство. Тада је оно достигло свдј врхунац. Тога века се појавило у Француској врло мнош генијалних уметника, са неупоредивим способностима, који су, иако продужујући традиције славне прошлости, створили највећу и најдивнију револуцију у сликарству. Највећа три мајстора овог доба - Делакроа, Коро и Сезан — означавају се као „куле светиље" француског сликарства и доминирају не само француским него и целокупиим модерним сликарством. Нзихови моћни утицаји могу се поредити само са некадашњим утицајима Рафаела, Рубенса и Рембранта.

Енгр Жан: Купачнца (1808)

На овој изложби је Делакроа заступљен са девет ремек дела („Одалиска", „Смрт Сарданапала", ,,Грчка издише на рушевинама Мисолонгија", „Портре Анри Иг-а (Ни§ез-а)", „Купање", „Коњи на појилишту", „Мароканац са својим коњем" и два акварела: „Жена из Алжира' и „Студија цвећа") од којих свако одише ванредном живошћу и свежином и привлачи гледаоце неодољивим чарима Истока. Изложба је трајала од 18 марта до 24 априла т.г. и била је отворена сваког дана од 10 до 17 часова непрекидно. За ову изложбу

Дега Едгар: Портрет музичара Пагана и уметниковог оца (око 1872)