Opštinske novine

Привредна хроника XXIII Збор Централе индустријских корпорација

Централа индустријских корпорација одржала је 24 маја т. г. свој XXIII Збор у сали Индустријског Дома у Београду. Овај Збор је био у толико значајнији, што је на њему изабран за новога претседника Централе г. Влада Илић, претседник Општине и претседник Београдске Индустријске коморе. Према утврђеном дневном реду, 23. маја т. г., у 5 сати после подне, одржана је претходна интерна седница XXIII Збора Централе. За потпретседнике изабрани су г.г. Август Прапротник, претседник Звезе индустријцев за Дравску бановину, Др. Милан Улмански, претседник Удружења индустријалаца у Сарајеву, Ђока Дунђерски, претседник Удружења индустријалаца у Новом Саду, и Тома Максиковић, делегат Трговинско-индустријске коморе у Осијеку. Јавна седница Збора, која је почела рад 24 маја пре подне, одржана је у присуству тројице активних министара; Као представници владе присуствовали су г. Војин Ђуричић, Министар финасија, г. Никола Бешлић, Министар пољопривреде који је у исто време заступао одсутнога Министра трговине и индустрије и г. Милоје Рајаковић, Министар социјалне политике. Поред активних министара, државну администрацију представљали су на Збору већи број делегата разних министарстава покоћници Министра финансија и Шума и руда и неколико начелника и виших чиновника. Учлањене корпорације биле су врло добро заступљене а поред тога Збору је присуствовао и већи број индустријалаца — гостију. Збор је отворио новоизабрани претседник г. Влада Илић читањем поздравних телеграма Њ. В. Краљу Петру II, Њ. Кр. В. Кнезу Намеснику, Претседнику владе и Министру трговине и индустрије. Пошто је затим поздравио присутне министре и изасланике државне управе, г. Илић је са неколико речи истакао заслуге ранијег претседника Централе г. Прапротника. На дневни ред Збора била су стављена три питања и то: 1) — Проблем индустријског и привредног програма; 2) Ревизија социјалног остурања; и 3) Финансијска питања. У своме говору о актуелним питањима индустрије г. Вљада Илић дотакао се првога питања и подвукао да се ради пгто бољег и рационалнијег привредног развића наше земље неопходно намеће потреба утврђења привред-

ног програма, као и програма за развој наше индустрије. Проблем није ни мало лак, и индустријалци су тога потпуно свесни. У своме даљем излагању претседник г. Влада Илић истакао је да, иако је наша земља претежно аграрна, индустрија већ сада преставља врло важан чинилац народне привреде. Њен даљи развитак насушна је потреба, како за одбрану земље и за социјално-економску равнотежу, тако и за упослење оног вишка аграрног становништва, које не може да нађе своју зараду у пољопривреди. На што живљи развитак наше индустријске делатности упућује нас и наш трговински биланс који нам показује да увозимо 67°/о до 70°/о готове робе, док извозимо прерађених артикала само неколико процената. Преко 90% нашег извоза отпада на извоз непрерађене и полупрерађене робе и тако наша земља губи целу разлику између цене сировина и цене готових проигвода. Како је пак наш трговински биланс најважнији фактор за активирање нашег платног биланса, то нам се у толико прз намеће даљна изградња наше индустријске радиности. Наравно да ни сами индустријалци нису за то да се Југославија од аграрне претвори у индустријску земљу. Треба тежити индустријализацији само у толико, у колико у земљи постоје природни услови, т.ј. сировина, радна снага, погонски материјал итд. а свз дотле, док се не дође до извесне равнотеже и-међу индустрије и пољопривреде. У даљем излагању г. претседник се дотакао осталих актуелних питања индустрије а нарочито проблема из области социјалног законодавства, оскудице девиза на нашем новчаном тржишту, и ефикаснијих мера за већу производњу кудеље, лана и осталих индустријских биљака, како би домаћа индустрија била што независнија од увоза сировина из иностранства. Генерални секретар Централе I. Ђока Ћурчин из свога реферата о проблему индустријског и привредног програма истакао је најзначајније чињенице. Затим је говорио I. Војин Ђуричић, Министар финансија, и истакао да је ово што је чуо углавном репродукован један део програма Краљевске владе. Јасно је, да нити држава, нити Централа не могу да одобре да приватна иницијатива у овако тешким временима врши експерименте, јер постоје извесни виши