Opštinske novine

Привредна хроника

311

интереси који вежу целу земљу па и индустрију. Стога се намеће питање привредног програма, да би се изашло из досадашњег система и да би се створио један рационалан систем који успешно решава питање приватне иницијативе а истовремено и питање више привредне политике саме земље. У име Министра трговине и индустрије говорио је Министар пољопривреде Г. Бешлић. Пошто је подвукао тешкоће које се опажају у пољопривреди услед нерационалног обрађивања земље, као и тешкоће које се осећају у нашој трговини и индустрији, г. Бешлић је изјавио да индустрију треба иомагати на сваком кораку, јер је Краљевска влада свесна циља који индустрија има да испуни у тешким часовима, у случају рата, а исто тако и њене улоге у миру, улоге подизања народног благостања. По другој тачци дневнога реда — ревизија социјалног осигурања — поднео је реферат г. д-р Вук Живадиновић, секретар Централе. Излагања Д-р Живадиновића употпунио је Г. Д-р Стеван Поповић, градски већник и секретар Индустријске коморе у Београду. Г. Д-р Поповић је нагласио да привреда даје годишње за осигурање радника велике износе. Она данас даје

око 500,000.000 динара годишње или 1,500.000. динара дневно само за три вида осигурања. Пензионо осигурање повисиће тај допринос за даљих 200 или 300 милиона динара. Г. Д-р Поповић је мишљења да треба омогућити кредитирање привредника средствима радничког осигурања које она и плаћа. При том је подвукао потребу да се омогући репрезентативно учешће послодавачких и радничких поедставника у равнатељствима осигурања. Крај свога говора г. Д-р Поповић је посветио питању минималних радничких надница и начину решавања спорзва. По истом питању говорили су још Г. Витковић, индустријалац, Г. Д-р Милован Јежић, преставник СУЗОР-а, г. Јеремић, Начелник Министарства социјалне политике. Пошто је завршена дискусија по овом питању г. Тома Максимовић, директор предузећа „Бата" из Борова, обратио је у неколико речи пажњу присутнима на питање сировина, јефтиног индустријског кредита и погонске снаге. На крају Збора поднео је Г. Д-р Цветко Грегорчћ краћи реферат о финансијским питањима, па је после тога Збор завршио рад доневши резолуцију по истакнутим питањима.

Посета Мађарских новинара

Ради упознаваша Југославије, нарочито у привредном и туристичком погледу, једна група виђгнијих мађарских новинара, почетком маја месеца, направила је једну десетодневну екскурзију по Југославији. Прво место где су се задржали било је Београд. Београд је код њих побудио нарочити интерес. Многи од њих га још нису познавали. Нарочити утисак је на њих учинио рапидан напредак Београда. Многобројне новоградње, тек завршене или још у конструкцији, нови мо-стови, исушеше лезе обале Саве, изградња кеја, Београдски сајам, итд. игд. довели су их до убеђења да се у Београду много ради, да је Београд пун полета и напона, да је Београд пун будућности. У Београду су мађарски новинари дочекани ррло срдачно. Сем предвиђених посета и излета (путовали су у организацији „Путника") и Југословенски национални одбор Југословенско-мађарске привредне коморе са своје стране допринео је, да им њихов боравак у Београду буде што пријатнији и кориснији. Претседник Југословенског национиалног одбора Југословенско-мађарске привредне коморе г. Влада Илић, претседник Београдске општине, приредио им је, 10. маја у своме дому коктеј партију. На овој коктеј партији, сем мађарских новинара, били су још: министар барон Бекеч Бешењеи, мађарски посланик у Београду; виши владин саветник Др. Силађи, делегат мађарских министарстава трговине и пољопривреде; Др. Фарнек, шеф београдске испоставе мађарског ЗаЕода за унапређиваше спољне трговине. Од виђенијих југословенских привредних личности присутни су били: г.г. Дамњан Бранковић, претседник Удружења трго-

вачких агената и комиоионара, Др. Стеван Поповић, градски већник, секретар Индустријске коморе, Ђока Ћурчин, гл. <секретар Централе идустријских корпорација, даље претставници „Пресбироа"; Агенције „Авале"; дневних листова „Полигике", „Вргмена" и ,,Г1[.а1де"; југословенски дописници мађарских листова, претставници друштва „Путник" и „Јадранске пловидбе". На овој „коктеј партији" мађарски новинари, а и овдашња мађарска званична лица, имали су прилике да дођу у додир са нашим виђенијим привреднам личностима и претставницима привредних организација, да се боље упознају и измењају мисли. Иетога дана, у вече, претседник г. Влада Илић приредио је гостима вечеру у Хотелу „Српски Краљ." Како је г. претседник Влада Илић био заузет, на вечери га је, у име оппггине, заступао г. Др. Стеван Поповић, градски већник, секретар Индустријеске коморе, а у :име Југословенско националног Одбора Југословенско-мађарске привредне коморе члан Управе г. Ђока Ћурчин. Вечера је протекла у најбољем расположењу. Сервиран је богат мени и одлична пића. Већ и при оваквим стварима добро је увек истаћи привргдни моменат, као што је овога пута био случај, а то је: морска риба и јагоде. То их је навело, бар на разгоЕОр, да би требало с једне стране повести акцију за јачи увоз југословелске рибе у Мађарску, а с друге упознали су се са одличним квалитетом нашег воћа, које се појављује на пијаци бар 2—3 недеље раније него код њих. Пред крај вечере заетупник претседника Општине г. Др. Стеван Поповић јединим краћим говором по-