Opštinske novine

\2*

Правна хроника Одлукс Државног савета

Од слободне оцене Градског већа зави•си да ли ће се службенику Д.Т. и О, онеспособљеном на служби, признати десет година службе више за пензију Ово становиште је заузео Државни савет у својој пресуди бр. 24123 од 28 септембра 1938 године, расправљајући следећи случај: „Према одредби чл. 49 Статута Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда, од 1929 год., који пропис се у конкретном случају има применити сходно одредбама § 104 и 156 Закона о градским општинама од 1934 год., службеницима који су онеспособљени за даљи рад на службеном послу Д. Т. и 0|„ а :већ су стекли право на пензију, може се по специјалној одлуци Општинског одбора а на основу реферата сталне Лекарске комисије, предвиђене у чл. 28 Статута београдске општине, урачунати поред већ навршених година службе још највише до 10 година. Овим прописом, дакле, није нормирана обавеза Општине београдске, да она оваква урачунавања врши увек, кадгод она буду доказана, већ јој је остављено, да о томе у сваком конкретном случају слободно одлучује. Према томе кад је Градско веће тужиоца одбило од спорног тражења с позивом на слободну оцену у смислу чл. 49 Статута Д.Т.О., Министарство није поступило противно закону оснажавајући ту одлуку са образложењем, да истом тужиоцу није повређено никакво право. Са изнетог тужба је на основу чл. 17 и 34 За'кона о Државном савету и управним судовима одбачена као неумесна." Време дневничарске службе признаје се само оним службеницима Д.Т. и О. који су као такви затечени на дан ступања Статута и у предвиђеном року били преведени По питању признавања дневничарске службе за пензију и напредовање службеницима Д.Т. и О. Државни еавет је заузео горње становиште у својој пресуди бр. 17270 од 20 марта 1938 год., којом је ра■справљен овај случај: Оспореним решењем оснажена је одлука Градског већа у Београду Обр. 5671 од 28 марта 1938 године, којом је тужилац одбијен од тражења да му се на основу чл. 74 Статута Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда од 1929 године за напредовање и пешију признају године дневничареке службе, које је провео пре постављења .за службеника са правом на пензију. Пошто је проучио тужбу, оспорено решење и остале акте, који се на овај предмет односе као и од-

говор министров на тужбу, Државни савет је нашао, да је тужба неумсена. По ступању на снагу Статута Дирекције трамваја и осветљења О. Г. Б. од 1929 године тужилац није био у предвиђеном року (чл. 71) преведен од стране Комисије за превођење (чл. 70) а по прелазним наређењима тога Статута (чл. 69—76), већ је и даље остао при Дирекцији трамваја и осветљења у својству дневничара. Његово доцније разврстање — постављање за службеника са правом на пензију одлуком од 18 августа 1933 год., извршено је, међутим, по одредбама чл. Статута Д.Т.О., које одредбе не предвиђају могућност признавања година дневничарске службе, како то одређује чл. 74 прелазних наређења тога Статута, за оне службенике, који су у прописаном року по тим одредбама били преведени. Према томе тужиоцу се „у године елужбе за превођење на степен основне плате" нису могле на основу чл. 74 Статута Д. Т. О. признати године дневничарске службе, пошто се такво признање по том пропису могло вршити само од стране комисије за разврставање а по претходној одлуци Општинског ; суда и то само оним затеченим службеницима, који су у предвиђеном року и за време трајања мандата комиеије били преведени (чл. 71). Из околности, пак, што је овакво признање стварно вршено и после означеног рока, тужилац не може изводити никакво своје право, јер се право заснива ■само на прописима. Са изнетог тужба је на оенову чл. 17 и 34 Закона о Државном савету и управним судовима одбачена као неумесна." До признање 10 година више службе за пензију на служби онеспособљеном службенику Д.Т.О. може доћи само ако је он, и без овога признања, стекао право на пензију. Ово становиште заузео је Државни савет у својој пресуди бр. 24063 од 24 септембра 1938 год., расправљајући следећи случај: „Тужилац напада оспорено решење, којим је оснажена одлука Градског већа градЈ 1 Београда О.Бр. 3851 од 28 марта 1938 године, којом је одбијен од тражења да му се у смислу чл. 49 Статута Д.Т.О. општине града Београда поред већ навршених година службе призна још пуних 10 година више а не само 4 године 7 месеци и 16 дана, како је то већ раније учињено. Пошто је проучио тужбу, оепорено решење и остале акте који се на овај предмет односе, Државни савет је нашао да је тужба неумесна. Љубомир Ж. Јевтић, секретар Државног савета