Opštinske novine

Национална улога градова

457

зир само финансиске чиниоце, и остављајући по страни питања локалног самољубља, приврженост традицији и осећајима. Стварање мреже железница, која покрива целу земљу, допринело је измечи привреде градских заједница, које су раније зависиле од близине великих тржишта. Рационализација транспортних средстава, вероватно, да ће још више фаворигирати рационалнију расподелу индустрије. Када земља дсспе до зрелости, рационални обзири у погледу постављања фабрика, као што су близина пијаца и сировина, постојање радне снаге, јевтини терени и економност транспорта, узимају много већи значај. Како ови фактори кеће, по свој прилици, претрпети знатне промене у блиској будућности, расподела наше индустрије на националној територији, у колико ови чиниоци утичу на њу, неизгледа да ће претрпети дубоке промене. Сем ако се унутрашњи покрет нашег становништва не измени на непредвиђен начин у будућности, услед промена у нашој пољопривреди, или ако наша општа политика не претрпи дубоке промене, индустријска расподела каква је данас изгледа да треба да сачува свој садашњи изглед. Са развојем народне привреде, вероватно је, да ће извесни чиниоци изгубити свој данашњи значај у великом скупу чинилаца који утичу на индустрију и да ће, вероватно, наступити већа стабилност у утврђивању индустрије и у њеној расподели. Ипак, није извесно да ће они остати стални технолошки фактори који утичу на индустрију, ни да ће контрола, коју друштво врши посредством владе, за побољшање колективног живота и повећање благостања народног остати иста. Тако се синтетички производи и рационали-ација послова, институција, индустријских уређаја и трговачке организације, а тако исто и особља могу побољшати. Смањење броја становништва и уздизање његовог културног нивоа, када се додаду организацији рада, имаће сигурно утицаја на индустријску активност. Велики напретци остварени у области машине и аутоматизма, например, изазваће револуцију на пијаци рада, утичући на тражњу радне енаге и доносећи знатне промене у погледу способности које се траже од радника. Чињеница да се земља више бави несређеном експлоатацијом наших природних богатстава и да је вероватно да ће у будућности нација вршити једноставнију друштвену контролу над средствима транспорта и саобраћаја, мораће имати спасоносни утицај на будућу еволуцију индустријског развоја, а у исто време на структуру и делатност градова. Међу најзиачајнијим факторима који утичу на утврђивање индустријских предузећа на извесним местигља, јесу железнице и таксе. Контрола, која се врши у томе погледу од стране владиних органа, спречила је у извесним случајевима индустрију да се рационално утврди, док је у другим случајевима фаворизовала ово утврђивање.

Један од значајних чинилаца, мада ефемеран, у погледу постављања фабрика, био је постојање одређених надница и различитигг правила која регулишу рад у различитим крајевима земље и у највише урбанизованим деловима, насупрот сеоским крајевима једнз исте покрајине. Одређивање наднице од стране федералне владе и од стране појединих држава допринело је да се изврши мнсго методичнија и рационалиија локализација индустрије. Постојали су и други секундарни чиниоци, као жеља железница да имају робу да транспортују, жеља сопственика непокретних имања да их продаду, жеља банака и њихових филијала да отварају нове текуће рачуне, жеља индустрије да себи осигура у исто време услуге које су јој потребне и трговачка тржишта, жеља радне снаге. да нађе нова запослења и држање које су заузеле организоване заједнице. У прошлости била су употребљена разна средства да привуку индустрију, наводећи је да пренебрегава боље прилике које је имала на другом месту. Та средства била су: кампања преко штампе, концесије и специјалне субвенције, често пута бесплатни терени и материјал, кредити, ослобођење од такса или фискалке олакшице. Такве врсте помоћи биле су дељене од стране градова, а специјално од стране малих градова, не тражећи чак од индустрије да ће одржавати један минимум активности, све у жељи да себи осигурају, вештачким средствима, она преимућства која нису имали од природе. Ако се не успе да се општине убеде да је потребно у погледу смештаја индустрије држати се здравијих правила, знатне суме и даље ће се расипати у области приватној и колективној, у циљу да се прошири и ојача база комуиалне привреде. Ако се тако настави, општине ће се једног дана иаћи претрпане дуговима и трпеће од неуравнотежености и нестабилности индустрије. Неуравнотеженост индустријска увлачи општине у један зачарани круг. Слабе индустрије постају све слабије, што декуражира неку нову индустрију, која би иначе имала услова да се ту одржи. У току последњих година заједнице су мање прибегавале овим помоћима индустрији, као: кредити, ослобођења фискална и бесплатни терени, мада је криза једно време оживела ову праксу. Од пре кратког времена обраћа се више пажње питању индустријске координације. Изгледа да општине и индустрије обазривије расматрају оне површне разлоге, који су раније били довољни да оправдају покретање једне индустрије. Само један научно и рационално утврђен план, утврђен за дуже време, може дати народној индустрији бољу економску основу и више стабилности и тако сцречити и умањити штету од предузећа која су ницала као печурке у стању неспособности, чије је развијање било заснозано на кратковидим, схватањима, а чије је социјално дејство било поражавајуће.