Opštinske novine

458

Београдске општинске новине

САОБРАЋАЈ Као што смо већ назначили, наша речна и железничка пруга била је фактор, који је јако утицао на расподелу градова на нашој народној територији, а у мањем степену и на унутрашњу структуру градова. Смањењетранспортних трошкова и њихова велика раширеност омогућили су већу поделу рада| и јачи степен урбанизације. Тачке у којима се састају железнички и речни путеви постале су, уопште, места, где су се развили велики градови данашњице. Дуж железничких и речних путева, постали су мали градови, на местима где престаје саобраћај, где се укрштају водени, железнички или обични путеви. Извесни елементи, који припадају структури саме наше земље, извршили су снажан утицај на путеве и на саобраћајне центре, а преко тога и на облик урбанизације. Миџерални слојеви, шуме и пољопривредни крајеви, пристаништа и друге топографске одлике, којима се додају људске творевине као бране, мостови, канали и путеви допринели су да даду своју конфигурацију нашем железничком систему. Исто тако и конкуренција између организација исте врсте транспорта и ривалство између појединих општина имали су, такође, значајан утицај. Поред материјалних извора, тарифна политика и орагнизација саобраћаја јесу значајни чиниоци за положај и развој града. Извесне општине и покрајине дугују свој развој и свој данашњи значај делом чињеници што су биле у привилегисаној ситуацији која је долазила од повољних саобраћајних тарифа, што им је омогућавало да се јефтино снабдевају потребним сировинама и да доспевају до тржишта. То је често пута била последица јаке конкуренције између железница, или између ових и водених путева. С друге стране извесни градови и крајеви били су фаворизовани творевинама које су биле дело власти, као што је случај са каналом „Панама", док су други крајеви због тога претрпели веомаштетне последице. Побољшања у техници саобраћаја имала су за дејство да прошире урбанизацију, али су тарифе „имале на већ постојеће општине утицај, ко/Л је јачи од дејства техничких побољшања. Има, дакле, серија прогреса, чија је полазна тачка била преимућство од самог положаја, као што је близина воде, близина природних богатстава или близина пијаца. Затим су дошле једно за другим побољшања у начинима саобраћаја и у њиховој техници, која су све више напредовала, сем ако нису била ометана тарифском политиком и владиним интервенцијама. Мада су наш систем саобраћаја и наши градови јако запостављени, постоје у нашој техници и у нашој друштвеној организацији такви динамички елементи, који чине да саобраћајни систем и тарифска политика могу бити истински инструменти, помоћу ко-

јих се може побољшати расподела становништва и градова. Према томе, саобраћај постаје значајан за друштвену контролу привредне активности и урбанизације. Садашња техника саобраћаја омогућава да се систем саобраћаја прилагоди макоме типу града, који се сматра као пожељан. Повећана употреба модерних путева омогућила је, да се транспортом користе много пространије територије него раније. Пренос електричне енергије на крајеве великог пространства, благодарећи систему спајања и сарадње, омогућио је да се овом врстом енергије користе и она места која са њом нису располагала. Употреба аутомобилског камиона, удружена са железницом, чини сеоске крајеве много мање зависним од директног контакта са железницом. Ефикасност свију ових облика саобраћаја развија се у непрекидним скоковима, док транспортни трошкови опадају материјално и прогресивно. Приватна предузећа извршила су одлучујући утицај на организацију система саобраћаја у земљи. То значи, да је дело остварено корак по корак, водећи увек рачуна о приватним и локалним интересима. Дакле, саобраћај је подешаван, као и тарифе, да би донели највећу могућу корист постојећим општинама и заинтересованим цредузећима, не водећи рачуна н економским и друштвеним чиниоцима и потребама. Саобраћај и тарифе подешени су не само у отсуству ефикасне владине интервенције, већ под утицајем фаворизирања и протекционизма. Конкуренција у погледу путева, пијаца и други облици конкуренције, утицали су на стварање саобраћаја и тарифе. Само изузетно, неки проблем решен је на рационалан начин. Извесни напори који су тежили да се диригује и контролише развој саобраћајних средстава имали су за резултат појаву државних предузећа и указивање помоћи и субвенција од стране државе. Многе државе, као и федерална влада, давале су помоћи друштвима која експлоатишу канале и железнице. Субвенција поштанска јесте уобичајена форма помоћи коју указује федерална влада. Трговачка марина такође је субвенционисана. Довољно су познате субвенције које влада даје за израду путева. Нажалост, у овим напорима нема сарадње: они се обављају у одсуству сваког националног плана и организације саобраћаја. Поред тога није се покушалО да се прилагоди развој саобраћаја конфигурацији вароши. Једном речју, како у погледу материјалном, тако и у области тарифа и експлоатације, систем саобраћаја организован је без довољно рачуна о социјалној страни овога проблема. То је био случај до сада. И поред забрана изречених законом, постоје злоупотребе за које закон и не зна. Али влада интервенише све више и више у регулисању ове материје. Извесна истраживања социјалне