Opštinske novine

478

Београдске општинске новине

шном управом није могао, каже, радити пошто је био само заступник управитељев и није могао знати хоће ли нови управитељ наставити рад започет у овом правцу, а примање питомаца и увођење хонорара није било могуће услед исцрпљеног буџета. Међутим, положај новог управитеља Ђорђа Малетића, који је после 3 месеца постављен, био је, према писцу, много повољнији из следећих разлога: Малетић је био стварно управитељ а не заступник, није био сам као што је то био случај пишчев, већ је имао њега поред себе, а главни позоришни послови као: почетак сезоне, распуштање Одбора, примање по-

/Александар Бачвански, редитељ и глумац зоришних ствари од одбора издавање ложа, закључак старе рачунске године били су посвршавани. Од главнијих послова нови управитељ имао је да потпуно у живот приведе нови позоришни закон, да погрешке, учињене под одборском управом, исправи и да у позоришту заведе ред и штедњу. Писац одмах признаје да је нови управитељ желео од срца да свој задатак постигне, али да је погрешио у начину и сретствима које је за остварење свог задатка употребио, а последице таквог рада, каже писац, следеће су: „позоришни закон још није извршен; ниједна од одборских грешака није исправљена; шта више оне су још увећане и новим погрешкама умножене, тако да је сад у позоришту већи неред и трошак него што је икад био".

Од позоришног закона споменућемо овде само најважније тачке, које је требало извршити: 1) да се постави књижевно-уметнички одбор, 2) да се Министру просвете предложи редитељ ради наименовања, 3) да се одреди који су редовни чланови позоришни (ову тачку писац сматра врло важном и треба јој приступити с највећом обазривошћу, да не би у редовне чланове ушли и такви који то не заслужују), 5) да се изда статут за пензиони фонд и за пензије. Писац сматра да је крајње време да се ова тачка приведе у дело, пошто, ма да је прошло већ годину дана како је закон игашао, глумци су, још увек необезбеђени у случају болести. Писац даље замера управитељу да ниједну од одборских погрешака није ни покушао да исправи. Уместо тога, каже писац, Малетић је провео скоро цело време свог управитељовања на раду око доношења позоришних правила, која су позоришту место користи донела само штете и побуне међу глумцима. Писац сматра да главни узрок свију погрешака чињених под Малетићевом управом лежи у томе што овај није добро схватио свој положај у позоришту. Управитељ, каже писац, мора бити у позоришту, а не изван њега, или само над њим. Он није само начелник и контролор драматургов, редитељев и благајников, него је виша потенција ове тројице; он јеуједној особи и наддраматург и надредитељ и надблагајник. Истина, додаје одмах писац, да то не значи да управитељ мора више знати него сваки од ове тројице у свом делокругу, већ он мора да суделује с њима или бар да буде сведок њиховог рада у главном као и у свима појединостима; да добије јасан појам о целокупном раду, да би у свако доба могао имати на основу личног искуства и знања, објективно и поуздано мерило за оцену сваког рада, ваљаности и употребљивости сваког ма и најмањег фактора овог рада. — Међутим, Малетић је, каже писац, остао изнад и изван позоришта и његов положај према позоришту више је налик на положај каквог владиног комесара, него врховног позоришног чиновника. Он је себи задржао само канцеларију и у њу је пренео целокупну управу, а драматурга, редитеља и благајника сматра као своје канцелариске референте, и оставља их да у својим струкама раде независно не само један од другога, него и од њега самог. Последице овог изолираног положаја управитељевог следеће су: губи се преглед целине; јединство управе и заједница позоришних органа попушта; наступају неспоразуми, сукоби, злоупотребе; губи се мерило за оцену појединих особа и појединог рада; поједини послови се незгодно деле; и не предузимају по напред смишљеном плану; управитељ губи сваку иницијативу и постаје играчком случаја итд. итд. Још цео низ последица оваквог