Opštinske novine

528

Београдске општ инске новине

пггиту државе. Кнез Милош је уредио и парк око тог конака, који и данас постоји. Цео издатак на подизање овог конака и парка око њега износио је 152.729,25 гроша.

11 . ■ ■ ШШ 8 «818 ЈЈ1 а 1 м в « , в

Старо Министарство финансија

Као што смо раније објаснили, у прошлом чланку, према јасним одредбама чл. 13 и 15 хатишерифа имали су Турци да распродају своја имања по вароши у року од године дана и да се иселе. Остали би само турски војници у тврђави. Док је Милош веровао да ће се ове одредбе хатишерифа извршити, миглио је на изграђивање модерног Београда у шанцу. То се може закључити и по томе што је у православном насељу око Саборне цркве сместио и своју породицу и Народну канцеларију, која се доцније претворила у Београдски суд, а почео је ту да гради и свој нови двор. Србе је наговарао да купују од Турака имања по Дорћолу, Зереку и око садашње Узун Миркове, Васине и Кнез Михаилове улице и да граде куће. Када је видео да ће Порта изиграти одредбе о исељавању Турака из вароши, предузео је мере да на падинама према Сави, ван шанца, изгради српску варош, у коју Турци не би имали приступа. Ове пољане, које су се шириле од Варош-капије ка Сави и Западном Врачару добио је Милош на поклон од Марашли Али паше и то је била његова лична баштина. (Обухватала је простор од садашњег хотел „Бристола" па улицом Краљевића Марка, Зеленим венцем, Призренском поред улице Краља Милана до Милоша Великог. То је простор где су данас улице: Босанска и Гепратова, Краљице Наталије, Ломина и Балканска, са мањим суседним улицама). Цео тај крај звао се Сава-мала. Прве године своје владавине кнез Милош је дозволио бегунцима из Мађарске и Бугарске да заснују овде своје село, ослобађајући их свих државних дажбина, осим кулука који су Срби дотле дуговали паши. Ту је до 1832 г. подигнуто сто педесет бедних кућерака.

Да би рашчистио ово земљиште, наредио је кнез Милош Савамалцима да се селе у предео крај села Палилуле, дајући им пристојну накнаду за њихове кућерке, које је требало порушити. Оставио им је годину дана рока за сеобу. Дозволио им је да се снабду грађом из државних шума за грађење својих нових кућа. Поверио је управнику полиције Цветку Рајовићу да се брине о извршењу ове његове наредбе. Кад је кнез дошао идуће године у Београд, запрепастио се када је видео кућерке Савамалаца на истом месту где их је прошле године оставио. Хтео је да узме на одговор Цветка Рајовића, али су га Савамалци спасли изјављујући да их је Рајовић терао да се селе, али они нису хтели док не добију од кнеза непосредну наредбу. Понудили су да одмах сами поруше своје кућерке и очисте земљиште у року од два дана. Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну" Савамалцима у рушењу њихових кућа.' Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. Савамалци су једва успели да спасу из кућа по нешто од сиротињског намештаја, по неколико земљаних судова, врата са кућа, која су се још могла употребити. Да би се скратио посао око рашчишћавања кнез је, „на молбу Савамалаца", наредио да се сав тај крш запали. Његови момци су потпиривали пламенове све до увече, док није изгорело све што је могло горети. Због овога су Милоша противници много оптуживали, сматрајући овакве поступке као тиранију. Роберт Сипријан претставља ово као крајње варварство, које се може упоређивати једино са паљењем Рима, које је извршено по наредби Нероновој! Наравно да су ове критике сувише претеране. Ова прва „Јатаган-мала" у нашем новом Београду морала се ср)тпити. Куниберт правилно каже да је сва Милошева погрешка била у томе што је био нестрпљив и што није оставио Савамалцима неколико дана да сами поруше своје куће. Само је Милош знао да би и после неколико дана морали његови момци да доврше рушење. На овако рашчишћеном простору предузео је кнез Милош изграђивање модерне вароши. У овом крају је подигао, поред већ поменутог конака (Министарства финансија), Великд касарну, од 1834—1836. Њена изградња је стајала 388.057,37 гроша. Ово место је изабрао кнез Милош зато што је желео да му касарна буде ван домета турских топова са горњег града. У овој касарни се одиграло неколико историјских догађаја. Када је Светоандрејска скупштина 1858 донела одлуку да врати кнеза Милоша на кнежевски престо, свргнути кнез Александар Карађорђевић налазио се у граду, где се склонио од побуњене масе. Неки са-