Opštinske novine

Одбранбено стање Београда 15 21

567

а у којима се налази и кратак опис тврђаве. Овај дрворез приказујемо напред у овој расправи. Слику Шапца саопштава и Вагнер-ово дело, издато у Аугсбургу 1684 год. под насловом: ВеНпеа^о Рго\'1ПС1агиш Раппошае; та се слика потпнуо подудара са бакрорезом који се налази у касније иЗдатом Бурскен-овом делу: Меи уегтећг1е Бопаи-ВезсћгеЉип^. Ове потоње су каснијег порекла; односе се на турско доба и веома се разликују од 8сћаес1е1-ове слике. Шабац је лежао на десној обали Саве при ушћу потока Мутник — на острву, које на источној страни опкољаваше Сава, савијајући овде према југу; на осталим странама пак поменути поток и водом испуњени ров. Обале острва, облика неправилног четвороугаоника, беху опкољене на угловима са 4 куле, ове пак Јзеху повезане двоструким гвозденим поплетом, испуњеним са земљом. На западним и јужним деловима острва, коме се са северне стране могло прићи преко једног моста, налазили су се домови Шапца; источну му страну, пак према Сави, испуњаваше скоро сасвим тврђава. Истаседелила надва дела: на спољашњу и унутрашњу. Четвороугласта спољашња тврђава лежала је на јужном делу острва; унутрашња пак, која је имала облик једног правоугаоника, а исту ширину као спољашња тврђава, а двапут већу дужину него ова, налазила се на северној страни острва. Обе тврђаве беху опкољене ровом испуњеним водом; такав јз један ров одвајао спзљашњу од унутрашље тврђаве; са острва у спољашњу, одавде пак у унутрашњу тврђаву водили су мостови. Целокупну тврђаву дакле осигураваз је двоструки водом испуњени ров; наиме један спољашњи, који сачињаваху делимице Сава а делимице по-

менути поток, и један унутрашњи који опкољаваше саму тврђаву. На угловима спољашње тврђаве беху четири куле, на сваком углу по једна; унутрашња тврђава беше утврђена на сваком углу са по једном кулом и на средини сваког градског бедема такођер са по једном кулом, дакле свега са осам кула. Сем тога на средини унутрашње тврђаве налазила се једна виша округласта кула која је својом висином надвисила све остале. Куле беху округласте и изграђене од тврдог материјала — камена; повезане беху. бедемима, изграђеним од палисада које беху повезане двоструким железним поплетом, испуњеним земљом. 2 ) Заповедници тврђаве, Лекчеји Шујок Балаж и Стеван, предавши команду над посадом подкапетанима Симеону Логоди и Андрији Торма, напустише Шабац; помоћ нису послали — како су обећали — нити се вратише натраг у тврђаву. Опрема и овде беше недовољна, веома оскудна као и у Београду. Бројно стање посаде беше једва 500 људи. Ниједног већег топа није било у тврђави; барута и провијанта врло мало. Кад се Турци приближише Шапцу, Логоди посла гласнике у Будим за помоћ. На брзу руку скупљених 200 пешака, неколико кола са барутом и провијантом касно кренуше на пут, и кад стигоше у Срем, тада је Шабац био већ у турским рукама — 7 јула 1521 год. Посада је дакле и овде била остављена својој судбини као она у Београду и Земуну.

2 ) 1лБег Сћгоп1сагит. Аи{ћоге Наг1таппо ЗсћеЈећо. МоппБег^. 1497, 285, I. — Немачко издање: МигпћсгјЈ. 1493. 253. I. Јован Максин

Винко Грдан: Чубура Випко Грдан: Браничевска улица (Са изложбе у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић")