Opštinske novine

614

бео градске општинске новин^

форината. Уговор, који је потписан 19 јула 1852, потписао је, ради јемства, и стари Штајнлехнер, отац младог Штајнлехнера. Пошто је Касано испитао земљиште и нашао да је погодно за зидање, отпочело је копање темеља у септембру 1852. Али се наиђе на ђубре и воду, на доњем делу земљишта, до улице Краљице Наталије, и копање се морало прекинути. Касано предложи да се тај део темеља постави на пилотнама, говорећи: „Кад су Млечани могли подићи Млетке на пилотнама, зашто ми не бисмо могли једну позоришну зграду!" Одбор прими тај предлог. За изграђивање овог темеља на стубовима утрошено је 2.035 комада греда у вредности од 2.705 форината и б крајцара, а мајстору је плаћено 2.840 фор. и 12,5 крајцара. Над побијеним стубовима изађе вода и у води се назида цео сутерен. Али се у те послове утроше сви прикупљени прилози, још је влада морала доплатити 700 дуката. Зато је даље зидање прекинуто 12 јула 1853. Касано је прорачунао да би за довршење зграде било потребно још 47.406,27 форинти. Одбор замоли Министра просвете да влада да потребна средства за довршење ове зграде, а одбор ће уступити у згради просторије за Народну библиотеку и музеј. Министар Димитрије Црнобарац обећа да ће влада дати тражену суму ако се установи да се зидање може продужити без опасности. Комисија, која је одређена да прегледа грађевину, није могла доћи до сагласне одлуке. Зато је одбор тражио да Министар одреди другу комисију од непристрасних лица. Али како је влада била заузета унутрашњим трзавицама, није више могла да води рачуна о позоришној згради. Када је дошао на престо поново кнез Милош, стари позоришни одбор престаде да функционише, а зидине остадоше на Зеленом венцу, да пропадају од невремена. 23 октобра 1863 одреди Министар финансија комисију да испита ове зидине. Комисија поднесе извештај 20 фебруара 1864, у коме констатује да је постављање пилотна извршено несолидно и да су зато зидови попустили и на више места попуцали. Никакво зидање на овим темељима не може се продужити, па комисија предлаже да се ове зидине поруше, и материјал искористи за зидање зграде на другом месту. Влада је усвојила предлог ове комисије. Материјал је предат Министарству грађевина, а његова вредност је процењена на 700 дуката. Али рушење ових зидина није још извршено. Тако се жалосно завршио први покушај зидања позоришне зграде у Београду, пошто је упропашћена сума са којом се могла подићи лепа позоришна зграда на другом погоднијем месту. Занимљиво је да је у то доба било

предлога да се позоришна зграда зида на Теразијама, што би било најзгодније. 1866 покренуто је поново питање да ли се може подићи позоришна зграда на старим зидинама на Зеленом венцу, које су још увек ту стајале. Комисија стручњака, која је тим поводом образована, даде мишљење „да на постојећим развалинама не треба зидати театр." Али питање позоришне зграде узима у своје руке кнез Михаило. Поред свих рђавих искустава са старим темељима и поред неповољних извештаја стручних комисија, кнез Михаило ипак сматра да би требало наставити зидање на развалинама недовршеног позоришта. Он подноси план нове позоришне зграде министру просвете Димитрију Црнобарцу и тражи да се испита терен на Зеленом Венцу, где је раније почето зидање. Црнобарац упути тај план министру грађевина Блазнавцу, који га одби, 23 фебруара 1868, са образложењем: „Терен, где се налазе зидине започетог театра, није добар за зидање, зато што земљиште нема нужне сталности, а кад би му се хтела та сталност художественим средствима прибавити, морао би се грдан трошак у темељима учинити. На место тога плаца изабран је плац на Стамбол капији, до куће г. Коларца". 1 ) Блазнавац обећа да ће наредити да се нацрта други план. Кнез Михаило, у договору са Државним саветом, одлучи 12 марта 1868 „да се на плацу, пређе бившем турском а сада правителственом, подигне позоришна зграда а да се сав онај материјал, који је био смештен код зидања а недовршеног театра, као и од зидина његових, може у зидање утрошити." Кнез Михаило је наредио још истог дана, 12 марта, ујутро да се почне са рушењем турских кућа на Стамбол-капији, како би се рашчистио терен за зидање позоришне зграде. Кнез је захтевао од Миниетарства грађевина да хитно изради план, како би зграда могла бити готова до 15 октобра исте године. Министарство грађевина прикупило је за ову сврху још раније планове разних позоришних зграда из пречанских крајева, као из Вел. Бечкерека, Темишвара, Осјека, Суботице, а исто тако и планове француских, италијанских и немачких позоришта. За узор је послужио и Касанов план недовршене позоришне зграде на Зеленом Венцу. Из министарства је поднесено одбору за зидање позоришта, који се поново образовао, неколико планова. Али је одбор вратио све, са захтевом да се у планове унесе и трећа галерија. Тешко је утврдити чија је била највећа заслута у Министарству грађевина за израду плана нове позоришне зграде. Колико је било

х ) Државна архива у Београду, Министарство проевете, 1868.