Opštinske novine

2

III београдски /есењи сајам

595

тобру? Око 68% излагача који су закупили преко 60°/о целокупне закупљене површине, одговорили су да ће безусловно учествовати и на октобарском сајму. С обзиром на ове одговоре а и у жељи да Београдском сајму одржи потребан континуитет, Управа сајма је решила да се III Јесењи сајам одржи од 14—23 октобра. Београдске коморе: Трговинска, Индустријска и Занатска учиниле су са своје стране апел на своје чланове да учествују на сајму и то је помогло да и у тако нередовним приликама сајам ипак постигне пун успех. Р1злагача је било 512 према 883 на Јесењем сајму 1937 годпне, а према 910 на сајму 1938 године и 370 излагача на овогодишњем Пролетњем сајму. Број излагача из иностранства био је већи од броја домаћих излагача, док је на Првом јесењем сајму размера била обрнута. То је доказ да иностранство поклања све већу пажњу Београдском сајму, због погодности Београда као привредног центра. Доња табела нам показује однос учешћа домаћих излагача према странима:

Учешће излагача: Домаћи Страни

I Београдски јесењи сајам 1937 год. 484 399 II „ , 1938 год. 239 671 III „ „ 1939 год. 223 289

I Страних излагача било је из 13 разних земаља. 6 земаља имало је колективне изложбе у својим репрезентативним павиљонима подигнутим на сајмишту. То су Немачка, Италија, Ческо-Моравски Протекторат, Румунија, Турска и Мађарска. Остали страни излагачи били су из: Енглеске, Француске, Швајцарске, Данске, Шведске, Сједињених Америчких Држава, и |из Бугарске. Рат је спречио организацију колективних изложби Француске, Швајцарске и Грчке које су оне биле пријавиле за септембарски сајам. Када је рат избио, оне су одјавиле колективне изложбе и њихови привредници учествовали су пбјединачно. Осим ових колективних и појединачних излагача, било је и специјалних — скупних изложби у оквиру овогодишњег Јесењег сајма које су исто тако имале лепог успеха. У павиљону бр. 5 Радио-клуб, у заједници са преставницима светске радио-индустрије, организовао је колективну радио-изложбу, док су у павиљону Спасићеве задужбине били организовани сајам књига и сајам слика. Како су све три ове изложбе наишле на велико интересовање, то има изгледа да ће оне постати саставни део Београдског сајма.

* * * У ново-отвореном Немачком павиљону налазио се штанд „Одбора за изложбе и сајмове Немачке привреде" — где су се налазили проспекти немачких фирми свих струка и где су се могла добити сва обавештења. У самом павиљону билп су изложени предмети металне индустрије, машине, пумпе, електротехнички предмети, мајолика, порцулан и пластика, боје и аутомобилски точкови од гуме итд.

У немачком павиљону

По моме мишљењу највише пажње заслуживале су демонстрације синтетичног материјала у Немачком павиљону. Познато је да је Немачка веома оскудна у већем броју сировина. Због тога је она учинила знатан напредак у замени многих сировина синтетичним путем. Многе од тих својих проналазака она је изложила на Београдском сајму. Како је услед нередовних прилика и оскудице у девизама и нашој радиности отежано да дође до потребних сировина, овај синтетични материјал заслужује пажњу. Овај приказ је учинио нарочито „Динамит" А. Г. из Келна (Тројсдорф). Одмах при улазу на десној страни видела се је велика преса која ради под притиском од 80 тона, производ фабрике Вернер и Пфлајдерер А. Г. из Штутгарта. Ова преса је ту пред посетиоцима за трен ока израђивала употребне предмете из фенопластич* ног прашка Тролитан-а (бакелита). Калуп се напуни прашњастом масом бакелита. Преса се затим затвори и вештачка маса излаже притиску према потреби. За кратко време маса се стврдне у загрејаном калупу и из њега извади.готов предмет коме више није потребна никаква прерада. Маса која се употребљује при овом брзом пресовању може бити различите боје. Њен састав је исто тако различит, према намени шта се од ње жели добити. Из ње се могу добити најразноврснији предмети: од пепељаре и козметичких кутија и футрола, до разних електротехничких потреба.