Opštinske novine

Београдски га храма, где у једној малој собици два сата слушају наставу свог језика, наставу своје вере. Учитељ нема плате, школа нема скамија, нема уџбеника, осим две-три старе, пожутеле велике књиге, понете сигурно из отаџбине. Постоји табла на којој учитељ исписује хиероглифе. Деца гледају, уче, поред старе пожутеле књиге. И на крају добију и оцену из веронауке јер учитељ мора да достави ту оцену нормалној школи. Требало би мало средстава да њихоча школа постане права школа. То је заостала жеља Београдских Калмика... У средњим школама има око 20 ученикаца Калмичких. Сви су у Руској гимназији, осим једне девојке која посећује сваки дан IV разред Српске гимназије у Краљице Наталије улици. Има их већ и на Универзитету. На Београдском 6, од којих 3 на пољопривредном, 1 на ветеринарском, 2 на техничком факултету. Један студира фармацију на Загребачком Универзитету. Сви се они муче без средстава али раде жељни науке и надају се да је ово избеглиштво само једна пролазна етапа. Надају се да ће се једнога дана вратити на обале Дона и Терека и хоће да тамо примене науку коју су поцрпели у избеглиштву. У самоме храму свештеници спремају два дечака за свештенике. Ови добијају сталну помоћ од наше Уније за заштиту деце... У мају месецу прослављају Калмици свој велики поазник „Ова" или „Цаган". Интзресантно је објашњење њиховог првосвештеника. То је дан, када је савршени, непогрешиви Буда срео на једном брду Делкен-Езен-ЦаганАвгу Гпреведено: Бели Старац Владалац Света). Цаган је био старац са белом косом и дугом брадом. Имао је велики штап са дршком у облику аждајине главе. Буда, којигадотле није знао, запитаогаје: — Зашто се ти сам овде бавиш? — Ја сам покровитељ целога света и целе земље... Све болести зависе од мене. Све биље и животиње, па и дужина човечијег живота, зависи од мене... — Добро. Мораш ми обећати да ћеш ту своју моћ вршити праведно и онако како ко заслужује... У дан, када Цаган-Авга (Бели Старац) силази са неба да обиђе све крајеве света где живи његов верни народ, да би му поделио благослов, како би његов народ провео целу годину у здрављу и обиљу — слави се „Ова". Како су Калмици и у Београду, то свакако Цаган-Авга обиђе и Београд и зато се сваке године у тај дан окупе Калмици у Мокролушком храму да га замоле за његов благослов. И ако сиромаси, тога дана они долазе у храм у празничком руху, са женама и децом.

калмици 753

Калмичке девојке у празничном руху

Улазе са рукама склопљеним на срцу и дотичу се челом шарених предмета поређаних око олтара и Будиног кипа. Клањају се уједно и Цаган-Авги, чији лик тога дана, окићен зеленилом, стоји десно од Буде. Видели смо и неколико наших жена да одају почаст, као и Будисти. Тако смо и дознали да има десетак Југословенки које су се у Београду удале за Калмике. Из тих мешовитих бракава има и деце. Ова физиономијом више нагиљу монголском типу, ма да има и деце која више личе на белу расу. На два ниска стола у олтару постављене су „жртве". Жито, кукуруз, шафран, обична и обојена вода, зејтин. печена овча глава итд. Служе три свештеника од кзјих двојица у орнату. Трећи је у цивилу. Нема пара да купи одежду наранџине б_јз. Свештеници дуго шапућу, мрморе. Преврћу по оним дарозима г:рироде, прелију их мало зејтином. После их разбацују по храму а дају и вернима да их и они разбацују. За то време на олтару горе танке свећице од кедра. Верни седе на клупама са склопљеним рукама за молитву. Затим се нзноси из храма икона ЦаганАвге на украшеној мотки, шкропи се дуго млеком уз звоњење звонцета и дим тамњана. За то време верници изговарају: „Цев-цук, цев-цук". За време ове молитве помиње се и Југославија и Краљ Петар. Верници моле Цаган-Авгу да и на њих простре свој благослов. Тамо, у степи, ова се прослава прославља на врху некрг брда, из успомене на сусрет Буде и Цаган-Авге. После обреда долазиле су витешке игре на коњима, рвање, скакање, трчање и друге. Победиоци су добијали награде. Сада, овде, у Мокром Лугу витешке игре се не обављају. Колико да се обичај одржи, игре изводе деца. Калмици им весело аплаудирају и тако се дан „Ове" и у Београду заврши радосно...