Opštinske novine

752 Београдске олштинске новине

У Русији су имали привилегисан положај јер их нису Руси освојили по цену неких напора. Калмици су дошли сами и признали добровољно руску власт над собом. Они су били захвални за повластице које су им Руси дали и када су 1917 године бољшевици ударили на ред који је у Русији владао и на Белог ТДара, захвални Калмици су устали са оружјем у руци противу бољшевика. У тој борби Калмици су изгубили 60 од сто свога становништва. Један део је избегао у Француску, Чехословачку, Бугарску — код нас. Видимо да су осим Француске, потражили азил у Словенским земљама. Ја сам присуствовао њиховој прослави „Цагана" у београдском будистичком храму и чуо говор њиховог првосвештеника „бакше". У њему је он са узбуђењем говорио и широкогрудости са којом је Руски народ био прихватио Калмике. „Бакша" је нарочито изразио срећу и задовољстзо београдских Калмика, што су и у великсј трагедији која их је задесила услед бољшевичке револуције, ипак имали срећу да овде, међу Србима, нађу исту широкогрудост и исто топло гостопримство које су имали у Русији. Навикли на Словене, они су опет дошли међу Словене, хришћане и тако су мање осетили промену и лакше поднели губитак своје домовине и свсјих зелених степа. Синове степе варлп гуши. Високе зграде смањују им видике. Варошка прашина им смета. Они су навикли на зеленило. Зато су отишли на периферију Бзограда. Тамо, где још има необрађених њива, где се рш жути пшеница у лето и где шушти кукуруз при ветру, оки се боље осећају. Па и тамо им је необично. Њихов сан би био да колонизују неко наше село. Ту, у пуној природи они би гајили своје коње, своју стоку, радили земљу и били би најзадовољнији. Можда тај сан и није неостварљив?... Њихово велико задозољство је њихова Будистичка црква. Један београдски индустри-

Будистички храм у Београду

Јалац видео је живот београдских Калкика. Н>ихову вредноћу и поштење. Њихов јако морални живот и јаку приврженост природи и вери својих отаца. Он им је дао земљиште. Дао им је и доста грађевинског катеријала. Калмици су својим колима пренели сав материрл, радиЛи, дали прилоге и — црква, њихова, будистичка црква, осванула је једног дана 1929 године овде у Београду. Једини будистички -калмички храм у Европи! Београд може да буде поносан... Скроман је тај храм, али он има и Буду и олтар и све што је потребно за обављање обреда. Ту у њему прослављају они своје празнике и одржавају своју децу у вери. Тај н>ихов храм је понос Калмика. У њега долазе Калмици из најудаљенијих земаља када наиђу на Београд, јер јз једини у Европи. Има ви-

Олтар у будистичком храму у Београду ђених београђана који су стални посетиоци храма приликом будистичких празника. Уз храм су сазидане и скромне просторије за школу али оне стоје празне, јер колонија нема средстава да издржава школу ма да има око четрдесет децз присгигле за школу. Деце која су рођена овде у Београду. Она иду у српску, иду и у руску школу. Има их по 20 у једној и другој школи. Родитељи су желели да им деца не забораве јззик и веру дедова. Без помоћи нису могли да остваре свсју школу. Ипак по подне у недељу мали Калмици кроз житко блато Мокрог Луга долазе до сво-