Opštinske novine

Син капетана ГТетрови&а, браниоца Београда

35

доњега. У самој ствари тајједео виле био тако висок да је сасвим личио на осматрачнице срздњ€вековних замкова, са којих су стари витези гледали у даљину, а владарке проводиле вечери у меланхоличном сањарењу које је изазивала усамљеност њихова живота. Бисенија је знала што ће Марија Фјодоровна саопштити Саши. С мамом, с којом је била већином сама, јер је инжењер опет био заузет, о томе је често разговарала. Унапред се бринула како би дечаку могла помоћи, а нарочито шта би се морало учинити па да се Сашини родитељи потраже. Сретно дете, које се никад нијз растајало од својих родитеља, увек било окружено свом пажњом, која се само пожелети може, она се сад први пут упустила у један тежак проблем и кушала да уђе у оно душевно стање свога пријатеља које ће наступити кад сазна истину. ГЛАВА IX Дечак дознаје тајну По одласку породице Јовановић постало је сасвим тихо и мирно у читавој кући у Баба Вишњиној улици бр. 17. Млади студент Шчербачов, који је те године завршавао технику, упознао се и спријатељио с Маријом Фјодоровном и са Сашом, али је и он тих дана био сувише заузет око својих испита. Тако су Марија и Саша били највише сами. Ишли су често на гроб Сашиног поочима кога је Саша још увек сматрао за свог оца. Тамо су проводили по читаве сате, нарочито навече, уређујући његов скромни, али лепи и мали гроб; окопавали су га, залевали цвеће, палили кандило и говорили о њему. Једног дана испратила је Марија Фјодоровна Сашу нарочито свечано и казала му да ће му после ручка, на који је био позван и студент Шчербачов, саопштити извесне ствари које су за њ од огромног значаја и важности. Саша је тог дана имао неки важан састанак са својим пријатељима. Целим путем као и за време састанка, непрестано је мислио на речи Марије Фјодоровне. Нарочито га је доводио у недоумицу онај њен забринути изглед што га, и поред најбоље воље, није могла сакрити. Шта је то могло бити?.. Наравно, да је Саша све друго претпостављао, него ли оно што је имало да дође.. Ручак је прошао у најбољем реду. Шчербачов је дошао са испита, само што су то били његови последњи испити. Сад је он већ био инжењер. Много се радовао, а радовали су се скупа с њим Саша и Марија Фјодоровна, јер је Шчербачов уистину био добар и паметан младић, а школовао се уз највеће напоре и труд. После ручка Марија Фјодоровна је легла дасемало одмори; Сашаи Шчербачов отишли су у собу младог инжењера. Радило се о томе да Шчербачов покаже Саши неке за-

нимљиве планове о рестаурацији горњоградских кула. Ово је питање Сашу већ дуго необично занимало. Дуго су разговарали о свему, а онда су се пред вече растали, пошто су се претходно договорили да ће Саша сутрадан потражити младог инжењера у његовој канцеларији, где ће прегледати и друге врло занимљиве ствари, друге пројекте и цртеже. Тако су Саша и Марија Фјодоровна тог истог дана поново остали сами. Наступило је вече. — Наше вечери су увек изванредне. Лику Београда оне пристају. Увек има у њима нешто тужно и свечано, што долази и од самога града и од целокупне природе која га окружује, нарочито река, равница и шума, чија се тајанственост у ноћи повећава у ванредно великој мери. Ведре летње и пролетње београдске вечери, с прозирним небом лако обојеним руменилом што га шири сунце на залазу, нарочито су привлачне. Онда се свака, а поготово дечја душа отвара оним тајним мислима и осећајима које дању растерују светло и дневни живот. Сели су поред прозора. Без нарочитог увода, без нарочитих припрема, онако како се дешавају велике ствари кад се већ имају да десе, испричала је Марија Фјодоровна Саши оно што ми већ знамо. Кад је дошла до краја приче, ставила је пред дечака два драгоцена замотка са речима: — Ево ти, Саша, у једном је земља јиз дворца твога деде и твоје мајке, у другом медаљон који је висио о твоме врату у часу кад ми те је донео непознати човзк и ставио на руке оне ноћи, која је за нас све била последња на родној груди. У медаљону ћеш наћи мајчину и своју слику... Ко да опише све душевне фазе кроз које је Саша пролазио док му је Марија Фјодоровна приповедала тајну његова рођења.

„Седећи поред прозора дечак је слушао тајанствену причу..