Opštinske novine
7
Опсадв и пад Шапца и Земуна 1521
137
из Зворника нити пак оне које су требале доћи из Црног Мора. Посада Шапца, располажући бродовљем, могла је лако, било ноћу било усред бела дана, да се пребаци у Срем. То није учинила већ је, иако малобројна (свега 500 бораца), прихватила борбу. Пошто Турци нису у почетку имали опсадне топове, првих дана покушавају они да јуришем заузму Шабац. Но браниоци беху у бољем положају него нападачи. Тадање пушке беху велике и тешке, при јуришу беху скроз неупотребљиве; напротив браниоци, наслонивши тешке пушке на бедеме и пунећи их у заклонима, могли су се одлично користити тим ручним оружјем. Шабачка посада пушчаним плотунима одбија прве турске навале и више дана држи неприступачним онај, водом испуњени, ров који је опкољавао цео комплекс тврђаве. Турци покушавају сад нешто друго. Поставише рововске плетере и заклоњени иза ових отворише жестоку паљбу на браниоце и приређују нове и нове јурише под заштитом пушчане ватре, али дочекивани пушчаном ватром посаде и спречени ровом пуним воде нигде не могу да се приближе градским бедемима. Штавише посада је помоћу малих топова успешно разоравала турске рововске плетере. Тако је текла борба до 4 јула. Тог дана стиже под Шабац Ахмед с румелијским корпусом, са, на расположење му стављеним, јаничарима и опсадним топовима. Слика се опсаде сада сасвим изменила. Ахмед је одмах поставио опсадне батерије и дан-ноћ без прекида грува бедеме тврђаве. Уверивши се да докле год ров не буде испушен, затрпан, јуриши остају безуспешни — шаље, у логору сакупљене српске, бугарске и грчке, оељаке у околне шуме да насеку дрва и фашине; исте је помоћу тих сељака нагомилао
Шабац крајем XV века
по ивицама рова. 5 јула отпоче ужасна борба. Топови без престанка сипају ђулад на градске бедеме, истовремено на рад гоњени сељаци труде се да са нагомиланим дрвима, фашинама и земљом испуне ров. Посада се очајно бори; док се један део труди да затвори пробијене бедеме, дотле други део пакленом пушчаном ватром сеје смрт међу јадним сељацима. Силних жртава стају ове операције са турске стране, но Ахмед не штеди људску крв; на место изгинулих шаље све нове и нове масе сељака на опасан рад. Пошто је ров на овакав грозан начин на више места испун>ен, Ахмед још истога дана нареди општи јуриш. 2 ) Јаничари кеодољивом силом јурнуше преко фашина к бедемима. Браниоци их дочекују живом ватром, но они неустрашиво продиру напред; пушчана ватра браниоца све је слабија несташица пушчаног праха је све то већа и јаничари продреше до разваљених бедема. Почин>е борба прса у прса и победа је на страни надмоћне турске силе. Посада је спала на 100 браниоца који напуштају разбојиште и повлаче се у праву тврђаву. Острово на ком се налазио читав комплекс шабачког утврђења је у турским рукама. б јула Турци испуњују на горе описан начин и унутарњи, водом испуњени ров, који је опкољавао праву тврђаву. Опсадне батерије су у сталном дејству и разваљују на више места градске зидине. Смањена посада, због несташице барута, немоћна је да ишта учини ради одбране рова; једино што је могла учинити то је покушај да затвори пробијене продоре на зидинама и тиме да спречи надирање јаничара у праву тврђаву; но и то беше узалудан труд. Турци несметано врше свој рад и до ноћи ровови око тврђаве беху на више места премошћени. Заповедник тврђаве Аогоди и његови борци стајаху пред неизвесном судбином. Не беше ни најмање наде на помоћ и ослободилачку војску. Пад тврђаве је известан. Ноћу је још могла мала чета бранилаца да се пребаци на леву обалу Саве — но то није учинила; провела је последњу ноћ у тврђави. Сутра дан, 7 јула, баш у недељу, цела турска војска је кренула на јуриш. У првим редовима продиру, у перзијским и египатским ратовима очеличени јаничари у тадашњој Европи најврснија пешадија — преко фашина на градске зидине. Малобројна посада бори се лавовски код разваљених продора, али испред надмоћног непријатеља убрзо мора да устукне и да се повуче у унутрашњу тврђаву. Аогоди и његови борци не поклекнуше ни сада, већ на тргу тврђаве у бојном реду хладнокрвно примише последњу борбу на живот и смрт. Борба беше кратка; браниоци изгибоше, али своје животе наплатише скупо; крај 100 мртвих
2 ) 2ау вели да је први јуриш извршен 15-ог дана опсаде, — а то пада на 5 јули. 2ау: »Аг. СапсЈогГећегуаг е1уез2езепек ока з1;ћ>.« (Ма§:у. Рог{. Еш1. 1гбк III 124—126. — 155—156.