Opštinske novine

Прилози за историју Београда:

Опсада и пад Шапца и Земуна 1521 год.

Концентрација војне силе коју је Сулејман II хтео да крене против Београда и Шапца 1521 год. извршена је западно од Цариграда у Халкали-Бинару, где је приспео султан 19 фебруара из Цариграда. Спремање, груписање војске трајало је дуже времена тако да је султан тек 18 маја кренуо из дотадањег свога логора ка Једренима где је стигао 27 маја. Након четверодневног одмора, војска од 250—300 хиљада ратника кренула је 1 јуна даље и 9 јуна дошла је у Филипољ, одавде пак кроз Ихтимански кланац Балкана 16 јуна стигла је у Софију, где се одмарала 5 дана. 22 јуна султан је наредио даље маршовање. Пошто је 23 јуна из Текур-Бинара послао смедеревском бегу појачање од 1000 јаничара, главном силом креће он долином Нишаве и 27 јуна стиже у Ниш. До Ниша је продирала заједно истим путем целокупна турска сила. Наступни марш трупа к позорници војне отпочео је у Нишу. Асаби и остале извидничке чете беху већ раније послате напред, а главна војска у Нишу се раздели на два дела; румелијски корпус под командом Ахмед-паше 27 јука упућен је према Шапцу и исти је брзим маршевима хитао к своме циљу и то најкраћим путем преко Алексинца, Ђуниса, Крушевца, Трстеника, Чачка, Горњег Милановца и Уба; главнина војске пак, под командом султана и великог везира Пири-Мустафа паше, продирала је најпре долином Јужне Мораве ка Алексинцу, одавде пак преко Ђуниса ка Алаџа-Хисару — к данашњем Крушевцу, где је стигла 29 јуна. По гласу султановог дневника 1 ), шестог дана после покрета из Ниша, дакле 3 јула, код места Рамке (ваљда данашња Рамаћа) — од Чачка удаљено за један дан марша — од главне војске одвоји се један одред и под командом 11ириМустафа паше, вел. везира — упућен је к Београду. Пошто је вел. везир са својим одредом маршовао у једној колони са султановом војском до Чачка, правцем према Шапцу — следи да је султан првобитно намеравао да целокупну војну силу употреби за опсаду Шапца а Београд да држи само у присмотри помоћу одреда смедеревског бега и раније напред послатих извидничких чета. Но овај првобитан ратни план је измењен у току маршовања. 2 јула, када је војска логоровала

') Султанов дневник код Наттег-а: Се5сћјсћ(;е (јез озт. Кејсћез Рез!; 1828. III ВЈ. 621.

код Чачка (у султановом дневнику Хадша), приспео је у логор Хасан-бег заповедник једне извидничке чете. Вероватно да је поднео важан извештај о одређеном бојишту војне због чега је изгледало могућно и целисходно да се, напуштањем првобитног ратног плана, и Шабац и Београд истовремено опседну. Но код Чачка и о томе је извештен султан да је шабачки пут врло неподесан. Овај пут свакако је водио од Чачка долином потока Деспотовице горе према Горњем Милановцу одавде пак преко Рудника спушта се у долину Колубаре; то би била најкраћа саобраћајна линија од Чачка до Уба. Место ове најкраће линије султан је изабрао један заобилазан пут; место северозападним он се креће североисточним правцем и 3 јула стиже у Рамку. Рамка је могла бити или у околини Крагујевца или пак у близини Миновца који се налази на 12 км. северозападно од Крагујевца. Од ових насеља и данас се гранају саобраћајне линије; северно према Београду и северозападно преко Шаторње према долини Колубаре. Код Рамке се и 1521 год. рачвао пут у два крака. Северним краком је — по новом ратном плану — хитао ПириМустафа паша са анатолијским одредом према Београду а северозападним путем је султан са царском главном армијом преко Шаторње (по султановом дневнику: 5а1игпа), кретао према Шапцу и након три дана 6 јула, стигао је у Биберчик где се 7 јула одмарао. Биберчик је могао бити удаљен од Шапца највише за г /% дана хода (ваљда данашњи Орид или Прово), јер је султан, кренувши из истог места 8 јула, стигао тако рано у Шабац, да је још истога дана расмотрио шабачку тврђаву и издао потребна наређења за опсаду исте. Султанов дневник пружа нам податке о кретању оног дела војске који је он сам предводио; о томе пак кад је Ахмед стигао под Шабац а Пири-Мустафа паша под Београд — дневник нам не даје обавештења. Због тђга почетак систематске опсаде и једне и друге тврђаве можемо да установимо само помоћу комбинација. Према покретима трупа, предвођених самим султаном, Ахмедом и Пири-Мустафа пашом, можемо као сигурно утврдити да су обе тврђаве опседнуте при крају јуна — најпре од нередовних трупа. Турци су могли у први мах опколити Шабац само са копнене стране, јер 21 јуна још нису приспеле ни ратне шајке