Opštinske novine

Уклањање општинских претседника у Београду са положаја крајем XIX века

Каогод што се данас претседници у у Београду постављају и смењују указом, тако исто је тих случајева било и у предратном Београду. О томе је већ опширније писано у „Општинским новинама", свеска јуни—јули 1939. Овога пута изнећемо неколико случајеви у којима су претоедници уклоњени, било по кривици, било из политичких разлога. Свега је три претседника било уклоњено са дужности: Аћим Чрнић 1859, Милован Маринковић 1892 и Никола Д. Стевановић 1899. Један — Владан Ђорђевић — својом оставком предухитрио је уклањање. За сва ова лица изнети су у поменутој свесци „Општинских новина" разлози њиховог изласка из општине. Опширније, уколико нам подаци допуштају, изнећемо случајеве Владана Ђорђевића и Николе Д. Стевановића. Владан је дошао у општину са положаја начелника санитета министарства унутрашњих дела 1 августа 1884. Амбиција његова да нешто за Београд уради била је велика; исто тако и вредноћа. Послова је било толико много да се није знало с кога краја да се почне. Београд није имао ничега што би га претстављало као модеран град. Нивелација, регулација, канализација, водовод, осветлење, трамваји, калдрма итд. постојали су само у идејама и лепим жељама. Остарење свега тога увек је онемогућавано због финансијских разлога. За све те потребе требало је закључити велики зајам, а није се могло створити покриће. Због тога је Владан и настојавао да се донесе Закон о општинској трошарини и он је изгласан у Скупштини 9 јуна 1884. Тада је Владан био владин посланик у Скупштини. Он можда, приликом брањења законског пројекта, није могао ни сањати да ће после 52 дана ући у општину као њен претоедник. За велике радове које је Владан желео да изводи није постојало искуство. Зато је он предложио и општински одбор усвојио да једна делегација пропутује кроз Европу и разгледа разне установе. У тој делегацији били су: Владан, Јова Крсмановић, Јован Антула. На путу су пробавили 6 недеља, у октобру и новембру 1884, и цео трошак, који је општина поднела, изнео је 6.599 дин. Делегати су обишли ова места: Будим Пешту, Беч, Минхен, Штрасбург, Берлин,

Франкфурт, Данциг, Париз, Брисел, Лондон, Истбори, Брајтон и Темишвар. О свему што су видели, поднели су извештај по повратку с пута. Одмах се је ступило у везу са страним стручњацима да раде планове за регулацију, канализацију, водовод и осветлење. Припреме за извођење великих послова вршене су необично брзо, па је у томе било мало и наивности. На одборској седници од 24 фебруара 1885 реши се да се у Београду заведе осветлење светлећим гасом. Та одлука је остала на папиру. Владан је сматрао да је за развиће Београда потребно да његова општина има специјалан закон. У том правцу почео је и да ради, али то га је и приморало да напусти општину. На одборској седници од 18 јула 1885 изабрана је комисија да проучи пројект Закона о београдској општини. Управа вар. Београда, као надзорна власт, актом од 23 јула 1885 тражила је да јој се у верном препису поднесе све оно из чега би се могло видети из којих је разлога горња одлука потекла. Општина је одговорила: 1) Надзор над општинама од велике је важности, али и он мора одговарати законским наређењима и носити на себи значај озбиљности, хладног суђења и вишег сматрања које доликује достојанству и положају државне власти; и 2) Изгледа, да Управа нема никаквих потреба за свој поступак, бар не на закону основаних. На предлог Владанов одбор реши да се изјави жалба министру унутрашњих дела. Министар Милутин Гарашанин, који је у исто време био и претседник владе, одобри поступак Управе вароши, јер општина јој није послала нацрт Закона о уређењу вароши Београда. По овој ствари избио је непотребан сукоб, изазват пргавошћу Владановом. (По природи својој он је био „прек", како се сам изјаснио доцније приликом опроштаја са чиновницима кад је одлазио из општине. Молио је да му опросте ако је кога из своје „преке нарави увредио.) Ствари су се све више заплитале. Некако у исто време Владан је дао у штампу и