Opštinske novine

144

Београдске општинске но вине

че, а свирачи дадоше ватру... Ударише по инструментима, осу се урнебесни тресак. Проломише се звуци под сводовима Дома. Све забруја громогласно. Ту су звуци који су долазили директно од инструмената, па одјеци са стубова у ходницима. А све то измешано узвицима команде примаша и општим жагором од прикупљене деце, која су гледала на све ово као на чудо. И појмљиво да је све ово морало деловати као препад на мирне душе оних који су у згради Дома боравили. Ми пак који смо били слободни полетели смо из капеле. И док ми тамо, а Николајевић као фурија већ се створио ту — узрујан, револтиран због прекршаја дисциплине и због нереда, — викао је у оправданом гневу: ,,Шта је то? Ко свира! Како смете да свирате"? Наши гарави „уметници" умукоше и ником поникоше... Док се један од њих осмели да у понизности одговори: „Па свадба, господине"! То је требало да буде као неки разлог... Николајевић неколико тренутака забезекнуто загледа се у њих, стиша се и само што рече: „Напоље! На улицу!" И оде у свој кабинет. Кад је школа озидана, после повише година, капела се сели у школу и као сироче добија једну собу и један мали узани просторчић, једва нешто мало више од метра

ширине — за канцеларију. Ово је било мало ходниче, где су ђаци вешали своје одело. Ту је капела таворила, у примитивности, оскудна у свему, све док после рата није пропојала нова црква св. Александра Невског, на углу Француске и Душанове улице. Највећи ктитор ове нове цркве био је Блаженопокојни Краљ Александар 1 Ујединитељ. Он је украсио цркву најлепшим и најскупоценијим мермерним иконостасом. Скинуо га са монументала на Опленцу и даровао га, заједно са другим предметима, као што су: столови, певнице итд., — израђеним у истом стилу као иконостас. Тиме и толиким својим делима, руковођен побудама каквима су били прожети круноносни ктитори из плејаде Немањића, велики наш Краљ Александар задужио је све нас на вечиту љубав и захвалност... Нека је вечна слава Њему, мученику, Њему беспримерном Дародавцу и Миротворцу за све; за све напоре и толике гглемените жеље Његове!... Хвала свештенослужиоцима цркве св. Александра Невског за толике бриге и настојања у непрекидном старању и пожртвованости и грађанима, на чијем је челу био покојни Банић, који је много дао у љубави, у труду и великом прегалаштву и жртвама. Миливој М. Петровић

Сергије Кучински: Београд у снегу (Са излож бе у Руско-српском клубу)