Opštinske novine

Културна хроника

159

кав интелектуални инструмент, за који школа мора да буде права ковница... Хоћемо да изучавање високе науке буде животворно, пошто је наука част и понос људског духа. Хоћемо обавезу рада, пошто знамо, да човек није биљка, која расте у пријатном ваздуху стакленога врта, па био он загреван и славним именима, пошто се на тај начин убија човечји дух, који мора да буде отпоран као гранит. Дозволите ми, да закључим једном анегдотом: Евдор огрну једнога дана неког сиромашка својом кабаницом. Пошто је то видела нека паганска жена, рече му: — Ти си мислио да је можда у овоме робу сакривен неки бог. — Не — одговори Евдор — мислио сам, да је то човек. Школа не сме никад да заборави, да се у дечаку, у младићу, у раднику и, зашто не, у граматичару и научнику, увек налази човек. Институт Николе Теслс у Београду — Грађење велике зграде Института почеће на пролеће. —

Друштво „Никола Тесла" одржало је своју четврту редовну годишњу скупштину 25 фебруара т. г., на којој је Претседника Београдске општине заступао г. Милан Јањушевић, помоћник Директора Техничке дирекције. Присуствовао је и изасланик француског комитета Теслиног института инж. г-. Олег Јадов. У извештају је изнесено да су осигурана средства за зидање велике зграде Института Николе Тесле. У финансијски закон за 1939/40 г. унесена је државна помоћ од 10 милиона дин. за подизање Института. 10 маја 1939 прописао је Министар просвете уредбу са законском снагом о оснивању и уређењу Института Николе Тесле у Београду. Немачка заједница за научна истраживања дала је прву своју помоћ Институту у апаратима и инструментима у вредности од 1,300.000 дин. Сличну помоћ обећале су француске и чешке научне установе, а и многа предузећа. Решено је дефинитивно питање земљишта за подизање зграде Института. Београдска општина је уступила земљиштз за Институт на углу Карнеџијеве и Битољске улице, с површином од 5.127 кв. м. То је земљиште повољно, поред осталог, и због тога што се налази у близини Техничког факултета, са којим Институт има везе. На пролеће ће почети радови на зидању зграде. По Уредби, Теслин Институт ће вршити истраживања на пољу електрицитета и других грана науке и технике у вези са електритетом. Ту ће се држати и разна стручна предавања из исте области. Институт ће имати специјалне лабораторије за научна истраживан>а. Издаваће и часопис на нашем и страним језицима, у коме ће објављивати постигнуте резултате. Установљена је Теслина медаља, која ће се сваке друге године додељивати јздном научнику за радове из електротехнике и других

наука које су у вези са електрицитетом. Медаља ће се давати научницима без обзира на националну припадност и држављанство. Институт има редовне, дописне и почасне чланове. Број редовних чланова је 50, од којих само 20 могу бити страни научници. Првих деоет редовних чланова поставио је Министар просвете 14 јуна 1939 г., на предлог друштва „Никола Тесла", и то г. г.: д-р Богдана Гавриловића, инж. Душана Томића, д-р Милутина Миланковића, д-р Ивана Ђају, инж. Павла Миљанића, д-р Радивоја Кашанина, д-р Драгољуба Јовановића, инж. Владислава Јовановића, инж. Александра Дамјановића и инж. Славка Бокшана. Редовни чланови чине Веће Института. Ово прво Веће изабрало је за претседника Института г. д-р Богдана Гавриловића, а за секретара г. инж. Славка Бокшана. Веће даље бира само чланове Института. Тако је на другој сзојој седници изабрало за редовне чланове г. г.: д-р Михаила Петровића, д-р Војислава Мишковића, инж. Радована Марковића, инж. Павла Васића, д-р Панту Тутунџића, д-р Сретена Шљивића, д-р Витомира Павловића, инж. Миливоја Ракића, инж. Владу Петровића, д-р Драгољуба Милосављевића и д-р Вјачеслава Жардецког. На истој седници изабран је за првог почасног члана Института г. Војин Ђуричић, тадашњи Министар финансија а садашњи Претседник Београдске општине. Доцније су изабрани за редовне чланове г. г.: инж. Драгољуб Јовановић и инж. Воја Поповић, а за дописне г. г.: инж. Миодраг Ранојевић и инж. Душан Рачић. На крају скупштине изабран је управни и надзорни одбор друштва. За претседника Управног одбора је изабран г. Војин Ђуричић, Претседник Београдске општине, а за потпретседнике г. г.: Стеван Бошковић, генерал у пензији, и Стеван Тадић, директор Трговачкоиндустријске банке.