Opštinske novine

408

Београдске општинске новине

Душан Јовановић-Ђукин: Љубомир Давидовић

жњу, да се цела слика реши у једном јединственом тону. Вукотићев примитивизам, то се најјасније види у „Портрету", има јаке везе са сликарским схватањима Василија Резникова, али његова дела не одишу оном непосредношћу којом одишу Резниковљева. ДраГомир Глишић се и овом згодом показао као прворазредни реалистички пејзажиста. Нзегови дечаци, доведени у атеље с улице, у свом изразу имају нешто што нас осваја и што нам јамчи да Глишић, иако није „социјални сликар", ипак уме социјално да гледа и осећа. Чисто сликарски највише пажње привлачи његово „Цвеће" (15). Толико склада и толико свежине, како у колориту тако и у композицији, а уједно и толико осећања за материју — заиста се не сусреће често на нашим многобројним изложбама. И дела Милоша Голдбовића одају углавном јаке минхенске утицаје. Нзегово „Воће", у појединим партијама доста круто, има неколико бресака које заиста делују као најпотпунија реализација дане стварности. Нзегова палета је богата, светла и топла и услед тога његове слике делују веома пријатно; донекле и декоративно. Фреско-композиција „Словенска култура која долази", инспирисана дубоко религиозним мистицизмом и оптимизмом, претставља доста смео покушај, о коме би се могло посебно писати. Портретиста светског гласа Паја Јовановић, који је сликао и многе крунисане главе, а чија дела и у највећим уметничким центри-

ма уживају прворазредну репутацију, на овој изложби се појавио са пет мајсторских портрета, схваћених углавном академско-реалистички. Портре претседника Београдске општине г. Војина Ђуричића претставља пар екселанс психолошки продубљено дело са извесним сецесионистичким акцентима. Баш у том портрету Јовановић је показао како треба сликати портре: да је лице најважнији део портрета и да према томе тежиште читаве слике треба поставити баш ту. „Студија за портре" делује скоро импресионистички. Доста многобројна платна Аајхт Сабастијана одају сликара који бежи од сваког маниризма и који своје моделе веома солидно. студира. Нзегова „Зима" има нешто од познатог Вламинковог импресионизма, а мала композиција „У Г вагону" одише чисто натуралистичким духом. Тонски беспрекоран, апсихолошки одлично продубљен, његов „Портре" (Бр. 33) јесте сликарски један од најбољих на овој изложби. Петар Лубарда је изложио једно одлично„Цвеће" (Бр. 55) како у колориту тако и у третману, које одаје веома развијено осећање за материју, — и једно друго (Бр. 58) које је сликарски сасвим другојачије схваћено и код гледаоца изазива сумњу да су та оба дела — дела једног истог сликара. У том, другом, „Цвећу" боје су и сувише прљаве обзи-

Душан Јовановић-Ђукин : Архитект Ђура Бајаловић