Opštinske novine

Уметничка хроника

409

ром на сликани објекат: руже. „Фикус", иако у дошем делу има грешку у цртежу, ипак је успео, јер је тонски веома добро решен са снажним осећањем за материју. Кумрић Ллександер је изложио два одлична вангоговски схваћена пејзажа (Бр. 64, 65). Поједине партије у његовим сликама ,,Пролеће" и „Из напуштеног парка" (Бр. 61 и 60) одају и поентилистичке утицаје, а „Мртва природа" је тонски дата са много успеха. Ана Маринковић је такође инмпресионистички ђак. Њу интересују у првом реду тонски односи. Са много осећања за боју и материју у светлим плановима, она с много укуса и сензибилитета, и искреним одушевљењем негује наш пејзаж. Њена платна нису велика и веома су допадљива. Дела Живорада Настасијевића су и овог пута у његовом познатом маниру старих зографа, с извесним акцентима ране ренесансе. То је техника у којој је све дводимензиал^ но, без планова, без оптичке дубине и без сенчења. У том жанру Настасијевић је дао пет сликарских финих дела. Лепосава Павловић је на овој изложби репрезентирана првенствено као добар колориста, који не упада у маниризам. Тражећи још увек свој коначни израз, она и у живом (Бр. 184) и у пригушенијем (Бр. 79) колориту, увек с много сигурности и с много укуса, успева да одржи скалу, што одаје већ солидну рутину и прецизан осећај за боју као елеменат сликарског изражаја. Нзени интерјери немају оне непосредности као њени пејзажи. Интерјер (Бр. 77) има поред тога и једну веома неукусну грешку у цртежу ноге, која је у толико уочљивлија што се налази на најнаглашенијем делу слике. Павловићева је свакако намодернија и најсмеонија од свих излагача на овој изложби. Јефто Перић ради своја платна с много нежности и љубави, с искреном непосредношћу и с великим познавањем материјала. Најуспелији су му радови мотиви из Приморја, особито „Корчула". „Цвеће" је беспрекорно у цртежу, а колористички веома живо. „Поглед на Београд", дан у клер-обскиру, јесте тонски најчишћи. Јелисавета Петровић има осећања за пејзаж, који даје у жарком колориту и у богатим контрастима. Интересантно је да, иако жена, нема осећања за материју цвећа, које даје чисто колористички, широким потезима кичице. Гама одлична, а колорит много потсећа на Добровића. Тушеви су јој тврди и без атмосфере. Миодраг Петровић је и на овој изложби сав у преокупацији својих познатих идеализираних мотива шумадиског појзажа, мистике воде и шуме — као што о томе говорим опширно у овом броју на другом месту. Нека

Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић са сликаром г. Драгомиром 'Глишићем на изложби „Ладе"

ми буде дозвољено да на овом месту, у прилог свом „портрету" Миодрага Петровића, изнесем, да је он на овој изложби продао све своје изложене .слике, чиме је најбоље потврдио све оно што сам о њему написао. Поповић Ђорђе има неколико добрих слика, схваћених углавном поентилистичко-импресионистички. Покушаји цртања кичицом, на пр. у акварелу „Мондуки — предграђа Крфа" (Бр. 129), сликарски су депласирани. Акварел је акварел, а оловка оловка. Урош Предић је изложио портре барона Јосифа Рајачића, у природној величини, који је још једном показао да је Предић најбољи познавалац свих тајни сликарског заната, међу свим српским сликарима. То је, у најбољем и најлепшем смислу речи, савршено академско дело. Изра*ђено савесно до најситнијих и најнезнатнијих детаља — до рефлекса на дугмадима прсника — оно би могло да послужи као школски пример савесног рада и савршенства технике. Најизразитији реализатор поетичких београдских перифериских мотива, познати импресиониста и сликар пригушеног осветљења, Боривоје Стевановић, изненадио је овог пута познаваоце његове уметности свежином своје палете: и то не само са трима сликама цвећа, него и са пејзажима. У „Кумодрашком потоку" он је ипак остао веран својим познатим пригушеним тоновима; али сва његова дела носе његов лични печат. Акварели и темпере ДраГослава Стојановића одају завидну цртачку виртоузност и смисао за композицију. Нзегови пејзажи, дани у ладним плавичастим и зеленкастим тоновима, продахнути су углавном декоративним елементима и плакатским схватањима. Алфред Сирк својим изврсним акварелима потсећа на Швракића, а у својим уљима одаје тражене импресионистичке ефекте, који нису без плакатске декоративности.