Opštinske novine

Поводом новог регулационог плана за Београд

329

* * * Као што сам напред поменуо, у новом Регулационом плану налази се и т.зв. заштитни зелени појас, који иде, у главном, границом ширег грађевинског рејона. Он је у плану предвиђен, али Га треба и на терену остварити; због тога ћу с неколико речи истаћи његову важност, а затим предложити начин за његово остварење. Питање градског зеленила и зеленог појаса спада у првокласни урбанистички проблем. На многим интернационалним конгресима за уређење градова, који су одржани после рата, питање градског зеленила било је предмет најозбиљније дискусије. Напуштена су стара схватања о украсним парковима, код којих је било главно естетика и форма. Данас се тражи систем непрекидног и повезаног зеленила у [вароши и око вароши. Беч је остварио један појас пошумљених површина којима је опасан град и чије површине износе 4.400 хектара. Модерни урбанисти не дозвољавају ширење града у бесконачност, него се иде за тим да се моментални Грађевински рејон опаше зеленим појасом 1 , па кад се тај рејон озида, онда се варош шири ван зеленог појаса (наравно по раније утврђеном плану), тако да зелени појас временом 1 дође у средину вароши. Познати немачки урбаниста проф. Шумахер пледирао је — на урбанистичком конгресу у Амстердаму 1924 г. за груписање око главног града нових насеља, која ће и од главног града и међусобно бити раздвојени зеленим појасевима. Све се ово предузима у циљу да би становање у великим градовима било што здравије и пријатније. Јер смисао заштитног зеленог појаса јесте у томе да служи као резервоар чистог и здравог ваздуха, који је великим варошима толико потребан. А колико је то потребно Београду — с обзиром на смртност у њему од туберкулозе — не треба нарочито доказивати. Зелени пошумљени појас око Београда имао би за њега још једну одличну страну, јер би га штитио од ветрова, што је нарочито важно с обзиром на познату кошаву. Сем ове улоге, зелени заштитни појас имд још једну, а та је: да спречи претерано и беспрограмско ширење вароши, што је нарочито случај са нашим Београдом, који се површински несразмерно раширио. Колико је то истина, види се из једне статистике из год. 1935, коју је изнео проф. Нешић, бив. претседник Београдске општине. Ево те статистике: У Лондону — с обзиром на његову насељеност, а у односу на површину коју заузима — долази 285 становника на један хектар површине. У Бечу на хектар површине долази 87,5 становника, У Пешти на хектар површине долази 51,8 становника, а у БеоГраду на хектар површине долази 14,5 становника. Ето, зашто Београд мора да буде

скупа варош, јер инвестиције које општина чини за калдрму, тротоаре, канализацију, водовод, улично осветљење итд., које мора да наплати од грађанства, сразмерно су велике, пошто се деле на мали број грађана, који седе на огромној површини. Али и поред овог разлога, који је за Београд нарочито важан, главни смисао зеленог појаса јесте — као што је речено — у побољшању здравствених услова за живот у граду, који је у толико нездравији у колико је већи. Из свега овога јасно је, да је несумњива важност заштитног зеленоГ појаса за БеоГрад. Мада ое из Грађевинског закона и нове Уредбе види да се овај зелени појас не сме насељавати, моје је скромно мишљење да ће Општина овај законски пропис моћи само тако да оствари — ако се постара да цело земљиште будућеГ заштитноГ појаса пређе у њену сопственост. На новом Регулационом плану тај зелени појас овако је обележен: он иде од Дунава испред Вишњице на Миријево; Лауданов Шанац; Мали Мокри Луг; Маринкову шуму, Гољино Брдо; Бањицу; Миљаковац; Кошутњак, Баново Брдо; Чукарицу; па преко Макиша на Саву. Ширина овог заштитног појаса је различна. Као што се види, у заштитни зелени појас већ су ушла нека државна и општинска имања, те се не би све морало откупљивати. Трошкови, којима би се општина изложила ради откупа овог терена, уверен сам, били би у сразмери са користима које би имао и садашњи и будући Београд од овога зеленог појаса. Само откупом 1 овог земљишта, које је намењено за заштитни појас, моћц ће Општина сигурно да га оствари, а он је за Београд од нарочите важности већ и због тога што у својој средини има тако мало паркова и зеленила. Овом приликом, кад је реч о парковима и зеленом појасу, осврнућу се на још једну прилику која би се могла искористити. Као што је познато, велики простор на левој обали Саве за увећање градског зеленила насипа једна холандска група. Кад је тај посао уступљен у рад, идеја пређашње Општинске управе била је: да се тај простор, када се наспе, парцелише, па да Општина продајом тих парцела извади трошак за насипање; дакле у главном да се створи на тој страни Саве ново насеље. Када је ово питање претресано у тадашњем Техничком одбору, ја сам био против стварања тога насеља, а и сада сам против из више разлога. 1) Стварање нових насеља није у духу једне рационалне грађевинске политике из разлога који су напред наведени, јер је Београд и овако на огромној површини, према густини насељености, а сем тога ни најужи центар му још није изграђен.

5